Ivan Zlatić: Zakon mora da štiti dom od izvršenja, tragedija je da neko sa osamdeset godina završi na ulici

Kako bi sprečili zakazano izvešenja iseljenja iz stana na petom spratu u zgradi okupili su se aktivisti Združene akcije Krov nad glavom.

U Ćirićevom slučaju, objašnjavaju iz „Krova“, nije sporno postojanje duga, on se zadužio ulagajući u posao. Problem je u tome što javna izvšiteljka, uprkos mogućnosti da dug naplati na humaniji načini, izvršenje iseljenja sprovodi nad jedinim domom Ljubiše Ćirića.

– Izvršiteljka nije morala da se izvršava na ovom stanu, jer je iz tog neuspelog posla ostala imovina od koje dug može da se vrati. Ovaj stan je njegov jedini dom, čovek odavde ide pravo na ulicu, jer nema gde da živi – kaže za Danas Ivan Zlatić iz Združene akcije Krov nad glavom.

Nekretnina od koje može da se naplati dug nalazi se u Kragujevcu, kaže on i primećuje kako je to ipak manje primamljivo od nekretnine u centru Beograda.

– Imovina ostala od neuspešnog poslovanja je u Kragujevcu i mnogo je manje atraktivna, pa možemo zdravorazumski da pretpostavimo razlog zbog čega javna izvršiteljka nije bila zaiteresovana da se izvršava nad kragujevačkom nekretninom, već na stanu u Sarajevskoj, na kome može dobro da se zaradi – primećuje Zlatić.

On dodaje i to da su Ćirić i njegova pokojna ćerka, suvlasnica stana, tražili od izvršiteljke da se promeni predet izvršenja, ali izvršiteljka to nije prihvatila.

– Imala je prilike da se ljudiski ponese. Sam Zakon o izvršenju i obezbeđenju je neljudski i ne pravi razliku između obične nepokretnosti i nepokretnosti koja ima funkciju doma. Izvšiteljka je imala prilike da se izvrši nad nečim što neće imati ovako nehumane posledice, ali se odlučila za suprotno. Tu odluku unazad može da vrati samo solidarni i javni pritisak, ništa drugo, te da se izvršenje sprovede na imovini koja neće ovakvu stravičnu štetu praviti. A šteta je blaga reč, tragedija je da neko sa osamdeset i dve godine završi na ulici – ističe Zlatić.

Ljubiša Ćirić po struci mašinski tehničar, po pozivu pronalazač i inovator, za sebe kaže da se celog života bavi proizvodnjom.

– Imam šezdeset godina radnog staža, stvarao sam na svim frontovima, ali je moje polje rada ekologija, koja je akutna u svetu i kod nas, onda građevinarstvo – znajući da ljudi nemaju krov nad glavom i bez njega umiru, konstruisao sam fabriku stanova, fabriku puteva, mini hidro elektrane koje se postavljaju na terasi (a ne na reci), filtere za dimnjake, proširenja rečnih korita… – to su samo neki od njegovih izuma koje nabraja, dok sedi okružen maketama, posterima, skicama, materijalom za rad u stanu na petom spratu u Sarajevskoj, koji je pretvorio u svoj studio.

– Ideja je osnovno bogatstvo – dodaje pronalazač, dok pokazuje stranu i domaću štampu koja je pisala o njegovim izumima. Interesovanje za njegove pronalaske, kaže Ćirić, doseglo je čak do Afrike.

– Na fabrici u Kragujevcu pozavideli bi i Nemci i Italijani, ali s obzirom da je Kragujevac jedan mrtav grad, nju ne mogu da prodaju, te su mi legli na stan. Danas se borim da ne ostanem na ulici – kaže osamdeset-dvogodišnji Ćirić.

On nesebično nudi svoje izume za dobrobit budućih generacija.

– Nudim i dalje da ove moje tehnologije zažive, da ih implementiram i ostavim mlađim generacija, ako uspem, ako mi ne otmu stan, izbace na ulicu i ne dovedu pred svršen čin. Borim se šezdeset godina. Imam 52 istraživačka rada, a u stanu sam napravio svoj istraživački studio, i tu dočekujem ambasade i konzulate da pokažem svoje tehnologije, za koje se interesuju 23 zemlje u Africi – kaže Ćirić.

Uprkos svemu kroz šta prolazi, on ne klone i dodaje:“Ovi ljudi iz Krova nad glavom, koji su ovde danas, dali su mi malo satisfakcije da produžim život“.

A ono što iz Krova nad glavom posebno naglašavaju jeste problematičnost i nehumanost Zakona o izvršenju. Naime, prema Zlatićevim rečima – Zakon pre svega mora da razlikuje običnu nekretninu, od nekretnine koja ima funkciju doma.

– Zakon mora da zaštiti dom od izvršenja. To je minimum ako hoćemo da živimo u civilizaciji, a ne u fabrici za proizvodnju beskućništva. Nakon toga, ako nećemo da živimo u društvu krojenom po meri prevaranata, onda prava tzv. „trećih lica“, to jest ljudi koji ni krivi ni dužni stradaju zbog tuđih dugova, zbog investitora koji su gradili njihove stanove i drugih mešetara, moraju biti pod stvarnom zaštitom suda, a ne pod fiktivnom „zaštitom“ koja ne odlaže izvrsenje – ističe Zlatić ukazujući da su to osnovni problemi koji proizilaze iz njihove šestogodišnje prakse i tiču se prava na dom.

Pored toga, on dodaje da je: „Izvršni postupak izvor višestruke nepravde i dužničkog ropstva i mora iz korena da se reformiše, – od ukidanja fiktivnih dostava na koje obični ljudi, tzv. „dužnici“, nemaju stvarnu priliku da reaguju i zaštite svoje legitimne interese, pa do enormnih „troškova“ izvršnog postupka koji u dominantnom broju slučajeva prevazilazi vrednost osnovnog duga“.

– Zato je jedna od neophodnih mera za humanizaciju izvršnog postupka ukidanje privatnih, tzv. „javnih“ izvrštitlja, jer kakve god pozitivne mere da donesemo, njihovo sprovođenje se neće desiti ako ga poverimo razularenoj reketaskoj industriji koja uteruje dugove za procenat – naglašava Ivan Zlatić i zaključuje: „Dakle sve ove mere, ali da ih sprovode izvršitelji koji rade za sud, za platu po ugovoru o radu, kojima je predsednik suda poslodavac sa stvarnom kontrolom. I to je minimum ako nećemo da živimo u strahu da nas iza svakog ćoska čeka neki naduvani ili tuđi dug“.

Pored aktivista Združene akcije Krov nad glavom, na Ćirićev poziv odazvala se i Tatjana Manojlović potpredsednica Demokratske stranke i narodna poslanica, koja je prisustvovala odbrani od izvršenja iseljenja. Ona je za Danas kazala da perema izmenu, pomenutog, „ozloglašenog“ zakona.

– Svedoci smo da su ranjive kategorije stanovništva najčešće na meti izvršitelja. Mnogo je puta u javnosti bilo polemike o Zakonu, – i za i protiv, ali niko nikad nije rekao da je ovaj zakon human. Naprotiv. U tome se svi slažu. Zato sam sa stručnim timom Demokratske stranke ušla u proceduru pisanja izmena zakona – kaže poslanica i ističe jednu od stavki koje pre svih treba izmeniti: „Predmet izvršenja ne može biti ono što je nekome dom, jedino mesto prebivališta“

Manojlović objašnjava da to ne samo da nema opravdanje postulata humanosti, već nema ni ekonomsko opravdanje za državu.

– Za državu aposlutno ne postoji opravdanje da fabrikuje nove socijalne slučajeve – zaključuje Manojlović.