Ivana Dimić : Ninov laureat

Ovo delo, na kome je Ivana Dimić radila sedam godina ravnopravno spajajući dijaloge majke i ćerke sa prozom u ime „ljubavi koja je jača od smrti“ i čiji je naslov autorkina asocijacija na „arzamaski užas“ Viktora Šklovskog, da bi se ispostavilo da je Arzamas u Staljinovo vreme bio zatvoreni ruski grad gde su naučnici pravili atomsku bombu, pobedilo je u konkurenciji 170 knjiga. Jučerašnja odluka žirija u sastavu: Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica, ipak, nije bila „bomba“, jer se u pojedinim književnim krugovima poslednjih nedelja upravo Ivana Dimić pominjala kao Ninov laureat. Ona je, posle Svetlane Velmar Janković, Dubravke Ugrešić, Grozdane Olujić i Gordane Ćirjanić, peta žena dobitnik ove nagrade.

Diplomirani dramaturg, prozni i dramski pisac, prevodilac sa engleskog i francuskog jezika, zvanično penzioner, Ivana Dimić (1957) rođena je u Beogradu, gde je završila Fakultet dramskih umetnosti. Istovremeno je apsolvirala na Katedri za Opštu književnosti na Filološkom fakultetu BU, da bi na odseku Civilizacija Evropskog univerzitetskog centra u Nansiju završila poslediplomske studije. Status slobodnog umetnika u nekoliko navrata menjala je zaposlenjem u Ateljeu 212 kao dramaturg i v.d. direktora, u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je bila zamenik direktora i direktor Drame, kao i u Dečijem pozorištu „Boško Buha“ u kome je radila kao dramaturg, a jedno vreme bila i predsednik Upravnog odbora. Bila je na čelu i UO Beogradskog dramskog pozorišta i Biblioteke grada Beograda, a pre desetak godina i zamenik ministra kulture u Vladi Srbije. Kasnije je objasnila da se „državnog posla“ prihvatala iz „porodičnih i egzistencijalnih razloga, jer ta vrsta moći nikada mi nije bila njen ‘mračni predmet želja'“.

Objavila je pet knjiga kratkih priča, više drama, dramatizacija i TV scenarija. Kaže da se „svaki pisac bavi pitanjima ljubavi i smrti, pa i ona“ i da je „tim putem došla do vere“, koju je učvrstila zahvaljujući i manastiru Visoki Dečani, u koje je prvi put kročila pre četvrt veka. „Sve u čovekovom životu zavisi od toga kako tumači fenomen smrti… Ko zna da je čovek Božija tvorevina živi ispunjeno, zadivljeno i bez straha. NJemu sve ima smisla – i patnja i žrtvovanje i stradanje. Zato što je ljubav jača od smrti“, rekla je u jednom od ranijih razgovora za Danas.