Prokić: Poražavajuće što neke vakcina interesuje samo zbog putovanja (VIDEO, PODKAST))

Odgovarajući na pitanja novinarke Aleksandre Popović i čitalaca u rubrici „Intervju na mreži“ na Fejsbuk stranici lista Danas, ona je istakla da zabunu unose i neinformisani zdravstveni radnici, ali je problem i to što je medicina došla u ruke svih.

– Ne mislim da bez nekog aktivnog učešća svih nas možemo brzo doći do kolektivnog imuniteta, koji znači vraćanje u normalan život. Posao svih nas je zato da odmah ustanemo i vakcinišemo se. Još uvek postoje zablude o vakcinaciji, ali na njih ne treba obraćati pažnju, najvažnije je dobro se informisati a vakcine su bezbedne za sve građane, Fajzer i Astrazeneka su bezbedne i za trudnice i dojilje, za njih su rađena istraživanja. Ne može se svaka informacija prihvatiti kao verodostojna, moramo paziti koga slušamo o kovidu i vakcinaciji. Najvažnije je da shvatimo da svi treba da se vakcinišemo – navodi Prokić.

Prema njenim rečima, ne postoji nijedna kontraindikacija za primenu vakcine, sem alergijske reakcije na prvu dozu vakcine ili neke od komponenti vakcina.

– Ukoliko neko ima jaku alergijsku reakciju, ona bi se desila u prvih par minuta pa bi ljudima moglo da se pomogne odmah i zbog toga se preporučuje sedenje posle vakcinacije. Koliko sam ispratila zvanične podatke, ovde nije bilo alergijskih reakcija. Prema podacima proizvođača vakcina, pacijenti sa hroničnim bolestima i rizične grupe prvi su na listi koji treba da prime vakcinu, kako ne bi rizikovali komplikacije koje izaziva oboljevanje od kovida. Uvek je benefit da se razvije imunitet, koji štiti od ove komplikovane bolesti – objasnila je dr Ivana Prokić.

Ona je istakla da post-kovid ima različite posledice na telo, a vakcine to predupređuju. Ipak, dosta je zabluda sa kojima se građani sreću.

– Najveći broj građana, posebno oni koji nisu vakcinisani, su uplašeni, a to je zato što nisu pravilno i dovoljno informisani. Njima je potrebno odgovoriti na sva pitanja, mi to radimo svakodnevno, jer ih to onda uveri u korist vakcinacije. Najčešće ih muče pitanja vezana za lične probleme i da li mogu da prime određenu vakcinu. Veći izbor vakcina ih zbunjuje, iako je jako dobro što postoji izbor. Dolazimo do toga da je problem da mnogi ljudi ne mogu da odluče jer nemaju znanja ni informacija, pa se ni ne vakcinišu – rekla je epidemiološkinja.

Smatra da je bitno da se ljudi što pre vakcinišu, kako bi smanjili šansu virusa da mutira, i kako se ne bi razvio novi soj.

– Što mu više vremena dajemo, virus će nači način da zaobiđe rešenja koja nude vakcine. Vidimo na primeru Izraela da masovna vakcinacija ima efekta, a oni što odugovlače nam produžavaju vreme vraćanja u normalizaciju – objasnila je sagovornica našeg lista.

Rekla je i da svi koji su preležali kovid sa slabijom kliničkom slikom imaju zaštitu, ali ona ne traje dugo, dok jedinu potrebnu zaštitu nudi vakcina. Njima se zato savetuje da se vakcinišu, mesec dana nakon prestanka simptoma.

– Briga žena da vakcine izazivaju sterilitet je nepotrebna, poplava raznih informacija je opasna po javno zdravlje. Ta informacija o sterilitetu je pokrenuta na osnovu pogrešnih zaključaka, a takve nepotkrepljene informacije se najbrže šire. Takvim informacijama se čini zločin jer se ugrožava proces vakcinacije. Ne postoji nikakav biološki mehanizam kako bi bilo koja vakcina kod nas u primeni mogla da izazove sterilitet. Žene ne treba o tome da razmišljaju – poručuje dr Prokić.

Ona navodi da najbolje urađena i dokumentovana istraživanja imaju Fajzer i Astrazeneka vakcine.

– Naravno, nijedna vakcina se ne testira na trudnicama i deci. Ali kada je počela primena, mnogo trudnica je primilo te vakcine bez posledica. Fajzer je u početku davao vakcine i trudnicama iz rizičnih grupa jer se vagalo da li je potencijalni rizik veći od potencijalnog oboljenja ili vakcine. Sada se vakcina redovno daje, uz sugestiju da se ne daje u prvom trimestru. I dojilje mogu da prime vakcinu, za njih je vakcinacija bezbedna. Posebno je Fajzer dokazao da vakcina ne dopire do mleka, a sa druge strane razvoj antitela kod majke štiti i bebu – objasnila je dr Prokić.

https://embed.sounder.fm/play/151634

Onima koji su vraćeni sa vakcinacije, Prokićeva je savetovala da insistiraju da prime dozu. Potrebna je i na nivou države edukacija o važnosti vakcina. Poražavajuće je, istakla je Prokićeva, da neke ljude vakcina interesuje samo zbog putovanja, a manje zbog svog i tuđeg zdravlja.

– Ne radi se tu samo o ljudima lično, već i njihovom okruženju koje ugrožavaju time ako se ne vakcinišu i ako njihovo ponašanje ugrožava druge. Ni mladi ne razmišljaju o tome, a trebalo bi da shvate važnog svega toga. Svi treba na sve moguće načine da promovišemo vakcinaciju. Kolege lekari putuju po Srbiji, koliko znam, i rade edukaciju, bitno je pričati o tome jer imunizacija mora da se završi – istakla je Ivana Prokić.

O imunizaciji dece rekla je da je tu potrebno pratiti istraživanja, ali su primeri iz prakse da dolaze deca koja su imala lake simptome kovida, ali je na kraju to ostavilo posledice na njihovo zdravlje.

– Svi odrasli treba da se vakcinišu jer bi time spasli decu od komplikacija ove bolesti. Trenutno je nepoznanica kako osoba koja je vakcinisana a dobije kovid, može da prenese virus na druge. Kolektivni imunitet praktično predstavlja to da svi pojedinci u populaciji budu zaštićeni, pa se time smanjuje mogućnost prenošenja bolesti i zaražavanja. Ako smo svi zaštićeni onda ne dolazimo u kontakt sa virusom, ne prenosimo na decu. Ali što je više onih koji misle da ne treba da se vakcinišu, to smo dalje od cilja – upozorila je sagovornica Danasa.

Sinofarm vakcina je efikasna, navela je Prokićeva odgovarajuća na pitanja zašto Sinofarm kasnije razvija imunitet i istakla da rezultati treće faze ispitivanja za ovu vakcinu nisu objavljeni ni u jednom naučnom časopisu pa je zato teže govoriti zašto se sporije razvija imunitet ali je ona u četvrtoj fazi masovne primene i verovatno će se davati i treća doza vakcine onima koji nisu razvili antitela. Navela je i da nije neophodno da svi koji prime vakcinu testiraju svoja antitela.