Ivana Zarić: Dobrih vesti ima, samo su potpuno pregažene lošim

Nakon toga je sve išlo logičnim tokom, muzička škola, pa Dramski studio Radio Beograda. Onda je počela da radi na radiju, nakon toga je stala pred kamere. OK kanal, Treći kanal, Studio B, Pink, danas N1.

Na ovoj televiziji u moru estradnih, rijaliti, petparačkih tema na površinu izbacuje “Tri tačke“ – tri priče koje ne jure za rejtingom, mahom iz sveta popularne kulture. Ovom emisijom svetlo baca i na one manje poznate pojedince, koji takođe zaslužuju pažnju.

Na spisku imena koje je intervjuisala, nalaze se i Mišel Fajfer, Tom Kruz, Rasel Krou, Orlando Blum, Robin Vilijams.

Kako kroz novinarstvo menja “stvaran svet oko nas“, ceni li se danas odgovornost prema profesiji, kako bira kojim “tačkama“ će se u emisiji baviti, odgovora za Danas TV novinarka Ivana Zarić.

Mnogi  koji su radili i prošli kroz Treći kanal o periodu rada na njemu pričaju kao o najlepšem periodu karijere. Šta je to Treći kanal imao što ga je činilo tako posebnim?

– Nova energija. Televizija je do tog trenutka imala samo dva kanala i to je bilo sve od ponude. Malo pre početka rada Trećeg kanala nastao je OK kanal, eksperimentalni program koji je trajao samo mesec dana i na kojem sam takođe imala priliku da radim. Peca Popović i Radoman Kanjevac su je osmislili, emitovala se iz Doma omladine. Nažalost, kratkog je daha bila ta televizija, ali je iz nje nastao Treći kanal i nekim čudom prikupio ljude veoma sličnih senzibiliteta i godina, baš smo imali sreće da su se tako zvezde poklopile. A sigurno ponajviše i „nos“ prvog urednika Miće Jovanovića. Počeli smo u lepoj 1989. godini, uživali par godina, a onda je počeo rat. I to smo nekako uspevali da nosimo na leđima i pravimo dobar program u nesrećnom vremenu. Jeste bio poseban, tako ga se svi sećamo. Izašli smo iz klišea RTS-a i zabavljali i sebe i publiku.

Počeli ste na radiju, sećate li se prvog novinarskog zadatka pred kamerom? Da li biste se danas vratili na radio?

– Ne bih, radio je jednostavno jedan lep period života i učenja, ali televizija me je osvojila potpuno. Prvi zadatak pred kamerom mi je bila emisija „Klub 10“ na RTSu, ali tu sam bila samo voditeljka muzičke emisije, sa Vojom Nedeljkovićem i Srnom Lango. A prvi televizijski novinarski zadatak mi je bila emisija na OK kanalu. Tu sam dobila svoju prvu emisiju „7 u 8“. Pet puta nedeljno u 20h, baš su me Peca i Radoman „bacili u vatru“. Na tome sam im zahvalna do kraja života, to mi je bila velika škola.

Kada će se kultura izboriti sa estradom i može li do te pobede doći bez jasne podrške vlasti kulturi i kulturnim delatnicima?

– Ne može bez podrške. Radi se, trude se mnogi ljudi, izlazimo i u svet uspešno, sve je to dobro. Ali mora mnogo bolje. Nemam problem sa estradom, imam problem sa totalno uništenim sistemom vrednosti, medijima koji nude starlete i prostitutke kao mejnstrim… Kad otvorite bilo koji „nezavisni“ portal i pogledate naslove – smenjuju se politika i ko je koga tukao u rijalitiju. Političare to očigledno ne vređa, razumeju šta je borba za svaki klik, tj. dinar. Mene kao građanku to vređa. Naravno, ja ću te medije zaobići, ali nažalost veliki broj čitalaca neće, jer ne zna ni za šta drugo. Zato smo tu gde smo i čekam nekog ministra kulture koji će da lupi šakom o sto, svestan šta mu je posao.

Emisija ’’Tri tačke’’ deluje vrlo relaksirajuće u odnosu na informativni program, po kom je N1 pre svega prepoznata kod publike, i to bez da se bavite estradnim, tabloidnim petparačkim temama. Kako to uspevate i šta Vam je kriterijum u izboru tih ’’tri tačaka’’?

– Godinama sam radila u zabavnim programima, ali sam se, kao i sada uvek bavila popularnom kulturom. Radeći na komercijalnim televizijama sve više sam trpela teret jurnjave za rejtingom i komentare da moram da razgovaram sa ljudima koji „vuku“ taj rejting. Sve je to okej, ima divnog sveta, ali ima i drugog divnog sveta koji nije poznat, a javnost treba da zna za njih. Moja interesovanja su otišla u tom pravcu i konačno mogu da se bavim i njima. Kriterijum su mi – dobre priče i dobre vesti. Jer ima ih, samo su potpuno pregažene lošim. Pokušavam da ih izvučem na površinu.

Koliko ste zadovoljni uticajem na publiku koju ’’Tri tačke’’ imaju?

– Nisam svesna uticaja, ali mi mnogi ljudi govore da vole da je gledaju, uvek imam neki dobar fidbek i srećna sam zbog toga.

Davali ste i glasove likovima crtanih filmova, kada možemo da očekujemo da Vas čujemo ponovo u nekom od animiranih filmova?

– Hahah, to je predivan posao. Nemam ništa u najavi, ali ću se uvek rado stvoriti u studiju na snimanju!

Nedavno ste na Tviteru prokomentarisali ’’Kad ti deca koja su u osnovnoj i srednjoj školi kažu “Stalno ja ispaštam zato što poštujem pravila”..kako dalje da ih vaspitavaš?’’. Jeste li “ispaštali“ u karijeri zbog poštovanja pravila i odgovornosti prema profesiji, da li ste možda neke projekte zbog toga odbijali? Ceni li se danas poštovanje etičkih i generalno nekih pravila pristojnosti?

– Jesam odbijala neke stvari, ali to je privilegija. Ne mogu da kažem da sam ispaštala u poslu zbog pravila i odgovornosti, ali mogu da primetim da su zbog toga mnoge stvari išle sporije. Ali uvek bih ponovila takav put. Štreber, volim sve temeljno i bez rupa na putu. Što da krpim, ako mogu da izgradim dobro iz prve. A sad, pristojnost… mnogo se olako barata tom rečju u zadnje vreme. Bukvalno gubi smisao. Svi za sebe misle da su pristojni. A nikad više prostakluka i bahatosti. Među zaista pristojnim ljudima postoji međusobno poštovanje.

Imate li i dalje uzore u novinarstvu? Ko su danas uzori mladim novinarima?

– Imala sam uvek uzore, ali mi je u ovim godinama baš teško da navedem nekoga jer je većina mlađa od mene. Zaista se divim mladim kolegama sa kojima radim, oni su informativci, „rastu“ u potpuno drugom žanru od mog, ali oni su mi najbliže i njih posmatram. Neverovatno je sa kakvom posvećenošću i hrabrošću rade. Poslednjih godina zaista moje najveće divljenje ide njima. A ko su uzori mladima, ne znam, morate njih da pitate.

Kada se izgugla Vaše ime i biografija, neizostavna stavka u Vašoj karijeri je emisija ’’Stvaran svet oko mene’’ uz koju nekako gotovo uvek ide pridev ’’čuvena’’, koju ste vodili na TV PINK. Šta je ono što je čini čuvenom i imali danas na televiziji takvih emisija?

– „Stvaran svet“ je emisija koje se rado sećam, zaista mnogo toga lepog pamtim, sjajne goste, putovanja po svetu, intervjue sa mnogim zanimljivim ljudima iz sveta kinematografije… nema sad više takvih emisija. To ulazi u kategoriju „dosadno“ na komercijalnim programima. Kako god, meni je to kompliment hahah…

Trudite li se kroz novinarstvo da menjate taj stvaran svet oko nas? (Kako?)

– Trudim se. Trudim se da učinim vidljivim i ono što nije u prvom planu, trudim se da ne govorim kruto i formalno – ali pravilno, trudim se sa još brojnim ljudima da se vrati neki normalan sistem vrednosti.

Smeta li Vam to skrivanje iza naroda koje se ogleda u rečenicama i pravdanjima tipa ’’Zna narod’’, ’’Nas narod voli i gleda’’, ’’Narod je taj koji bira’’, a koje je sveprisutno na televizijama tabloidnog i estradnog rijaliti karaktera?

– Naravno da mi smeta. I to je bahatost. Otkud neko „zna“ šta neko zna. To je samo još jedno opasno učitavanje mišljenja ljudima. Nažalost većina je podložna, na tome se ozbiljno radilo godinama.

Intervju nastao u okviru Danasove škole novinarstva koja je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.