Koncem prošle nedelje ministri inostranih poslova Velike Britanije i Nemačke Filip Hamond i Frank Valter Štajnmajer sastali su se sa članovima tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine i predstavnicima svih parlamentarnih političkih stranaka. Poseta i sastanci bili su namenjeni realizaciji britansko-nemačke inicijative za ubrzavanje puta BiH u Evropsku uniju.
Prva tačka dnevnog reda tokom posete bilo je usaglašavanje izjave o preuzimanju odgovornosti za sprovođenje reformi u BiH koju bi trebalo da potišu svi relevantni političari u BiH. Ključni problem pri usaglašavanju ove izjave bio je strah predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da bi se kroz nju tajno mogle prokrijumčariti izmene Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH kojima bi nadležnosti RS bile prenete na centralni nivo, a taj entitet ugrožen.
Mladen Ivanić, srpski član Predsedništva BiH, za Danas tvrdi da je izjava još u fazi predloga, da su nejasnoće otklonjene na sastancima kojima je prisustvovao predsednik RS i da je Dodik rekao da će izjavu potpisati.
– Izjavu ćemo doraditi u smislu pojašnjenja da će institucije BiH, pa dodamo, ‘u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima’ uraditi to što u izjavi piše – kaže Ivanić i dodaje „ako je to bio uslov da Dodik bude unutra, biće i on unutra jer je jasno rekao da mu je izjava prihvatljiva“. Ivanić očekuje da izjava bude potpisana do kraja ove, iduće nedelje najkasnije.
Na pitanje da li će sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Sejdić-Finci“ i dalje biti ključni uslov za napredak BH prema EU Ivanić kaže: „Presuda ‘Sejdić-Finci’ ostaje značajna. Ipak je to presuda Evropskog suda za ljudska prava, ali nije prioritet. Pokušano je da se ona sprovede zadnjih četiri-pet godina, međutim, nije se uspelo doći do rešenja. Evropljani su svesni te činjenice, naročito su oromni sukobi oko izbora hrvatskog člana Predsedništva, i to je zaustavilo BiH u napredovanju. Da bi pokrenuli taj proces, Evropljani su krenuli sa novom inicijativom, čiji je sadržaj: ekonomske reforme prvo, pa onda presuda Sejdić-Finci. Kad već bude gotovo da BiH može dobiti status kandidata i cilj je da u ove četiri godine mi sprovedemo ekonomske reforme da zato dobijemo neku vrstu nagrade kroz ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kroz odgovarajuće finansijske tokove, da nakon toga rešimo Sejdić-Finci, pred kraj mandata ove vlasti. I da nakon toga apliciramo i dobijemo status kandidata“.
Dakle, zaključio je on, od presude Sejdić-Finci se ne odustaje, ali se ona stavlja u drugi nivo.
Ivanić kaže da će ovaj put ekonomske reforme dogovarati vlasti BiH sa nadležnim evropskim i međunarodnim finansijskim institucijama, zajedno. „Dakle, neće to biti lista uslova nego će biti rezultat zajedničkog dogovora. Nakon izjave sledi izrada praktičnog programa reformi i to će raditi predsedavajući Saveta ministara, premijeri dva entiteta, i ministri svih nivoa vlasti odgovorni za ekonomska pitanja. Reforme su dominantno ekonomske, političkih nema, nema promene nadležnosti, sve se odigrava u okviru postojećih sistema, ali sa željom da ekonomski sistem bude efikasniji, bolji, manje opterećen birokratijom“, tvrdi Ivanić.
Kada je reč o formiranju vlasti u Federaciji BiH, Ivanić smatra da će ono biti okončano ove nedelje, a da problema sa formiranjem Saveta ministara BiH neće uopšte biti. Zastoj u formiranju vlasti u FBiH on vidi ovako:
– Suštinski problem je što je broj izabranih Srba u srpskom klubu u Domu naroda FBiH mali i što je malo njih, ne može se taj klub do kraja popuniti, a ono što ih ima nisu jedinstveni kog da izaberu za potpredsednika Federacije. S obzirom na ustavni sistem bez potpredsednika nema ni predsednika, ni drugog potpredsednika, bez njih nema Vlade Federacije, a gospodin Dragan Čović (HDZ BiH – prim. Danas) insistira da se izabere predsednik i potpredsednik da bi potvrdio mandatara. Mandatara znamo, to je gospodin Zvizdić iz SDA, očekuje se da će sve to biti završeno u ovoj sedmici , samo je pitanje tehničke realizacije“.
Kebo ozbiljan političar
Potpredsednik Federacije BiH Mirsad Kebo nastavio je da obaveštava javnost o hiljadama (juče 1.500) dokumenata koje dostavlja tužilaštvu kao dokaz odgovornosti za neprijavljivanje ratnih zločina nad srpskim stanovništvom ratnog komandanta Trećeg korpusa Armije BiH Sakiba Mahmuljina, kao i sadašnjeg predsednika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, a nekadašnjeg načelnika službi bezbednosti Šefika Džaferovića.
– Što se Kebe tiče ozbiljan je političar u pitanju i ocenu o njegovim stavovima mora dati Tužilaštvo i to vrlo brzo moram reći, da li ima osnova za istragu ili nema. To ne mora da znači da je neko kriv, ali moraju reći šta je u pitanju – kaže Ivanić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
