Ivanišević, od šampiona do učitelja

„Vimbldon je imao sjajnih, nezaboravnih finala. Antologijskih mečeva. Ali, jučerašnji duel Patrika Raftera i Gorana Ivaniševića će sigurno zauvek ostati upisan u istoriju najvećeg svetskog turnira, jer je po mnogo čemu bio jedinstven“, pisala je specijalna dopisnica Danasa iz Londona jula 2001. godine.

Kako je loše vreme, prvi put u analima čuvenog turnira na travi, zaključni duel pomerilo na ponedeljak, do karata je došao mlad svet… „Umesto umivene, pomalo utegnute i „otmene“ atmosfere, uobičajene za finale, nastupilo je pravo sportsko ludilo“.

„Da je bilo ko sa strane posmatrao ovaj susret, pomislio bi da se radi o finalu Svetskog prvenstva u fudbalu ili nekom od najvećih derbija. Zastave, pištaljke, čegrtaljke, plišani kenguri, plakati, kape i navijanje koje se čulo na kilometre… U toj euforičnoj i neverovatno burnoj atmosferi ni kraljevska loža nije uspela da ostane uzdržana. Prvi put se mogla videti vojvotkinja od Kenta kako skakuće sa stolice i aplaudira. Istovremeno, ovo je valjda bio prvi meč u istoriji Vimbldona u kome se sudija nije mogao čuti… “

Tokom 1999, 2000. i 2001 godine, zbog problema sa ramenom, hrvatski teniser je propustio brojna takmičenja, pa je tog leta bio tek 125. igrač na ATP listi i ne bi “video” London da mu organizatori kao bivšem trostrukom finalisti i jednom od ljubimaca domaće publike nisu dodelili specijalnu pozivnicu. Nemajući pojma da će levoruki dugajlija iz Splita otići dalje od Pita Samprasa, Andrea Agasija, Tima Henmana… a, na kraju, u pet setova savladati Australijanca.

“Vajld men sa vajld kartom je tako u svom četvrtom pokušaju uspeo da osvoji Vimbldon i da uđe u istoriju. “To je bio moj životni san. Iznenada, došao sam do meč poena. Imao sam osećaj da mi je reket težak 25 kilograma. Ovu pobedu želim da posvetim mom pokojnom prijatelju, košarkašu Draženu Petroviću, koji je poginuo 1993. godine… Ne marim više da ne dobijem ni jedan jedini meč… Želeo sam samo da vidim šta znači jednom biti prvi na Centralnom terenu”.

Tog dana Ivanišević je postao prvi teniser koji je izokola ušao u glavni žreb i uzeo GS trofej, ali i najslabije rangirani šampion Vimbldona.

“Najtalentovaniji igrač koji nikada nije uzeo grend slem, kako su ga do sada nazivali, uspeo je da ujedini i pobedi sve Gorane u sebi – dobrog, lošeg i onog za “hitne slučajeve” i nađe hrabrosti da sa margine stigne do vrha…”, opisala je naša saradnica ostrvsku odiseju čoveka čiji je današnji teniski štićenik u to vreme bio samo talentovani i ambiciozni dečak.

“Igrali smo jedan set, a onda mi je dao malo čokolade jer je mislio da sam izgubio energiju. Tada je već bio poseban. Imao je nešto što ne možete naučiti ili ne možete kupiti – s tim ste rođeni. Nije bio ni nekako impresioniran. Igrao je kao da se igrao sa starijim bratom. Uvek ću se sećati njegovih očiju, a tada je verovao da može da me pobedi”, seća se Ivanišević svog prvog susreta sa Đokovićem, samo par meseci pre vrhunca svoje karijere.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Dvadeset godina kasnije, Goran je jedan od Novakovih saradnika i pripada mu deo zasluga za to što će aktuelni prvi reket sveta u finalu Vimbldona 2021, na kraju ove sedmice, probati da se izjednači sa Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom po broju GS titula, a u vremenu pred nama i pretekne svoje večite rivale.

“Da biste bili deo tima, morate biti brzi – brzo razmišljati. Uvek morate da imate pripremljene odgovore i morate da budete u mogućnosti da ga pratite. Voli da uči, a ponekad treba i da budete ispred njega, jer ako niste spremni i pripremljeni, on vas jednostavno pregazi. Ponekad nije lako, da budem iskren. Veliki je izazov i čast mi je biti tamo, ali to može biti stres od 24 sata. Nije zdravo, definitivno, ali kada vidite rezultate, kada vidite da jeste deo nečega što može stvoriti istoriju… Morate da cenite sve što je uradio. Novak je osvojio sve, bori se i sigurno će faliti kada završi karijeru. Mnogi će govoriti “J…te, voleo bih da se vrati Đoković – misli jedan od vimbldonskih junaka.