Ivanka Popović odgovara i univerzitetu i vlasti

Rektorkino višemesečno angažovanje da se kriza na Filološkom prevaziđe, Mitrović je dovela u direktnu vezu sa predstojećim izborima na Univerzitetu:

„U susret pripremama za predstojeći izbor rektora Univerziteta u Beogradu, ubrzano se odmotava i klupko protivzakonitih i neetičkih radnji, koje su sračunate sa ciljem da se „disciplinuju“ pojedini fakulteti i tako obezbedi neophodna podrška za reizbor Ivanke Popović, o čijem radu u prethodnom periodu su veoma podeljena mišljenja. Tako se dešavanja na Filološkom fakultetu pojavljuju u novom svetlu i razotkriva se zašto se rektorka Popović, kao nijedan rektor pre nje, toliko često a tako neprimereno, nezakonito i neetički meša u izbore i druga važna pitanja na pojedinim fakultetima Univerziteta u Beogradu“, navodi se u saopštenju koje je potpisala bivša v. d. dekanka Filološkog.

Prethodno, Popović se više puta našla na udaru Srpske pravoslavne crkve i Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta (PBF), zbog insistiranja da ta visokoškolska ustanova mora da poštuje Statut UB i Zakon o visokom obrazovanju, kao i sve članice Beogradskog univerziteta.

Zbog njene izjave da je „sazrelo vreme da se razmisli o ulozi PBF na državnom univerzitetu u sekularnoj državi“, dekan PBF Zoran Ranković optužio je rektorku da hoće taj fakultet da „surva u politički kal“.

Ivanka Popović je bila izložena i napadima zbog odluke Univerziteta u Beogradu da poništi diplomu doktora nauka ministru finansija Siniši Malom, pošto je utvrđeno da je plagirao svoju doktorsku disertaciju.

Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta UB, veruje da će na predstojećim izborima Ivanka Popović biti jedini kandidat za rektora, ne zbog toga što je akademska zajednica apsolutno za nju jer je to praktično i nemoguće, već što je mala verovatnoća da je bilo koji protivkandidat pobedi.

Jovančićević kaže da se politička klima nije promenila od njenog izbora do danas, niti se njena pozicija promenila prema unutra i prema spolja, da bi to uticalo na reizbor.

– Ne verujem da se njeno glasačko telo osulo za prethodne tri godine. Ivanka Popović tokom mandata nije navukla nezadovoljstvo dekana i ostalih univerzitetskih radnika, ali ih jeste „ohrabrila“ razrešavanjem slučaja plagiranog doktorata ministra finansija Siniše Malog. Bez obzira na to, stiče se utisak da vlast nije previše ljuta na nju. Posle odluke da se poništi doktorat bilo je napada iz vlasti na nju, ali je to trajalo kratko. Takođe je bio i jedan napad poslanika u republičkoj skupštini, ali se posle sa napadima stalo. Pomalo je čudno da je ta kritika tako naglo prestala jer se ipak radi o činjenici da je Siniša Mali visoko pozicioniran čovek u vlasti. Kao da, na neki način, kritika nije bila proporcionalna neprijatnosti koju je odluka Univerziteta nanela visokom funkcioneru vladajuće stranke – kaže Jovančićević.

On smatra da dešavanja na Filološkom i Pravoslavno bogoslovskom fakultetu neće uticati na reizbor Ivanke Popović. Jovančićević procenjuje da je rektorkina namera da se stvari „u kući“ reše na miran način, bez bure u javnosti i veruje da će njeno angažovanje u narednom periodu ići upravo u tom pravcu.

– Do novih izbora ima još vremena, a da li će se ponovo kandidovati lična je odluka koleginice Popović. Smatram da su ona i njen tim do sada dobro radili, pokazali visok stepen odgovornosti i zavredili poverenje za još jedan mandat. Kao i do sada, sve članice Univerziteta u Beogradu trudiće se da politika ne utiče na izbore, da to budu autentični akademski izbori, koji zavise od kvaliteta kandidata i odluke fakulteta i instituta u sastavu UB – kaže za Danas Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta UB.

Na pitanje da li je izbor rektora moguć bez upliva politike, Kuzmanović odgovara da nije ni idealista, ni neobavešten, ali ipak misli da jeste.

– Navešću primer Građevinskog fakulteta, na kome su na nekim prethodnim izborima od četiri kandidata za dekana, dva bila bivši ministri. Nakon prvog kruga glasanja otpala su upravo ta dva kandidata. Na ovaj način fakultet je jasno pokazao šta misli o uticaju politike bivših ministara i posredno partija kojima pripadaju, na naš rad. Na to smo svi na Građevinskom fakultetu ponosni – ističe Kuzmanović.

Na komentar da je ime bivšeg dekana svojevremeno bilo na spisku intelektualaca koji su podržali predsedničku kandidaturu Aleksandra Vučića, Kuzmanović kaže da je to tačno i da se tim povodom na Fakultetu vodila polemika.

– Ukazali smo tadašnjem dekanu da nije u redu da potpisuje političke proglase, iako se, istine radi, on potpisao imenom i prezimenom kao profesor Građevinskog fakulteta, a onda su neki mediji stavili zarez i dodali funkciju dekana. Lično smatram da dekan fakulteta, dok god je na toj funkciji, mora da vodi računa šta potpisuje, jer je funkcija dekana neodvojiva od imena i prezimena, makar u periodu dok je na toj poziciji – rekao je Kuzmanović.

Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta UB, slaže se da dešavanja na PBF i Filološkom fakultetu neće imati uticaja na izbor rektora.

– To su sve redovni poslovi, od kojih su neki prijatni, neki manje prijatni. Ne znam detaljno situaciju na Filološkom fakultetu sem onog što čitam po medijima. Postoji stav Univerziteta i verujem da je pravna služba sigurno vodila računa kada ga je zauzela, a drugo je pitanje da li se to nekome dopada ili ne – kaže Tomanović.

Ma koliko se činilo da je izbor rektora unutrašnja stvar akademske zajednice, uticaj politike nije isključen.

U akademskim krugovima se pominje da se na mesto rektora ne može doći bez podrške vlasti, te da je procenjeno da je Ivanka Popović dobar kandidat.

Iako joj pojedini članovi akademske zajednice zameraju što u nekim stvarima nije bila agilnija, utisak je da Popović ipak odgovara i kolegama, ali i vladajućoj stranci, jer pokušava da probleme rešava mirnim putem i dogovorom, a da ne stavlja „prst u oko“ ni jednima, ni drugima.

Upućeni smatraju da joj u tome koristi višegodišnje iskustvo u upravljanju (bila je dekanka, prorektorka), a sklonost ka diplomatiji „vuče“ i iz porodice, s obzirom da joj je otac bio jugoslovenski diplomata.

Rektorka je poznata po svom diplomatskom rečniku.

O „vrućim“ temama uglavnom govori biranim rečima, često upotrebljavajući termine „kompromis“, „razgovori“, „dogovor“, ali joj ne nedostaje odlučnost da ono što je namerila istera do kraja.