Ivanki Popović „presudio“ slučaj plagijata Siniše Malog

Na jednoj su dekani fakulteta, mali moćnici, čuvari svojih interesa i branioci slabog i rascepkanog univerziteta, a na drugoj politička vlast, koja uvek ima želju da kontroliše Rektorat, ocenjuje za Danas Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, komentarišući rezultat glasanja Saveta UB, koji je za rektora izabrao dekana Arhitektonskog fakulteta Vladana Đokića, iako je još uvek aktuelna rektorka Ivanka Popović dobila većinu glasova članova Senata.

– Rektorka Popović se fakultetima nije mnogo zamerala, tu je bila obazriva, pa joj s te strane podrška nije izostala, međutim, „presudio“ joj je onaj, po mom mišljenju daleko blistaviji deo mandata, kada je povukla odlučne i hrabre poteze da bi slučaj plagijata Siniše Malog dobio pristojan epilog. Svima u akademskoj zajednici je jasno da je ovo odgovor vlasti na njenu odbranu integriteta BU, osim možda onima kojima su lična mišljenja korumpirana interesima, a sad vidimo da je takvih puno – smatra Cvetković.

O tome kako se dogodilo da ubedljivu pobedu Ivanke Popović na Senatu, Savet preinači u korist novoizabranog rektora, trebalo bi da govore oni koji su u toj proceduri učestvovali, smatra Vladica Cvetković.

– Ja nisam član nijednog od tih tela. Ono što mogu da kažem jeste krajnje lično, bez obzira što neko može i da se naljuti. Mene bi stvarno bilo stid da sam na ovaj način dobio mogućnost da vodim univerzitet, bilo kao rektor ili prorektor. Mislim da je Beogradski univerzitet dobio upravu kakvu zaslužuje. Ivanka Popović jeste dobro vodila BU, na granici idealnog u datim okolnostima, ali njen poraz na izborima neće biti propast za naš najstariji univerzitet, za njega je propast to što je takav kakav jeste – ističe profesor Cvetković, nekadašnji član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

On podseća da je Zakon o visokom obrazovanju iz 2017. godine trasirao put za ovo što se sada dogodilo, ali i za mnoge druge stvari koje će se tek desiti.

– Tada je samo nekolicina nas dala ostavke i protestovala zbog brutalnog legalizovanja političke kontrole srpskog visokog obrazovanja, većina je ćutala, a nemali broj profesora se jednostavno okoristio (na primer treći mandati u upravama visokoškolskih ustanova, širom otvorena vrata trgovini uticajem i drugo). Prošlo je nekoliko godina i ova se pogubna regulativa jednostavno stopila sa ionako niskim ličnim integritetom velikog broja naših univerzitetskih profesora, tako da prave negativne pojave svega toga tek predstoje – uveren je Cvetković.

Više sagovornika Danasa iz akademske zajednice se slaže da je ono što se danas dešava na fakultetima i univerzitetima u Srbiji direktna posledica izmene Zakona o visokom obrazovanju od pre nekoliko godina, kojom je povećan broj članova osnivača u savetima univerziteta i fakulteta.

U prethodnoj verziji dve trećine članova organa upravljanja su bili predstavnici visokoškolske ustanove, dok su predstavnici osnivača i studenata bili zastupljeni sa jednakim brojem članova do punog sastava.

U aktuelnom zakonu, od ukupnog broja članova saveta univerziteta i fakulteta, predstavnici visokoškolske ustanove čine 55 odsto, predstavnici osnivača 30, a studenata 15 odsto.

Iako teoretski zaposleni na visokoškolskim ustanovama uz glasove studenata imaju značajnu većinu, naši sagovornici ukazuju da pri glasanju lični interesi često imaju prevagu nad politikom, ali takođe kažu da nijedan rektor, uključujući i Ivanku Popović, ne može da „prođe“ bez prećutne ili otvorene saglasnosti vlasti.

Da je vlast umešana u izbor novog rektora UB saglasan je i Aleksandar Lipkovski, profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu, čija kandidatura je odbačena jer zbog godina ne ispunjava uslove iz Zakona o visokom obrazovanju.

– Uticaj vlasti na izbor rektora je veliki, ali u ovom slučaju se neću buniti protiv toga. Apsolutno isto je bilo i prošli put, a tako je i sada. Ovo pokazuje da vlast može preko raznih mehanizam da utiče na izbore – smatra Lipkovski.

Na pitanje kakva je to poruka akademskoj zajednici koja se zalaže za autonomiju univerziteta, Lipkovski odgovara: sistem izbora rektora mora da se menja.

– Za početak da se držimo pristojnih demokratskih pravila da onaj ko je u izboru ne može da glasa za sebe – kaže Lipkovski.

On veruje da će nova uprava bolje voditi Univerzitet u Beogradu od aktuelne i smatra da među njima postoji koncepcijska razlika, jer je odlazeće rukovodstvo puno radilo na centralizaciji Univerziteta preko Rektorata, a nada se da će novo rukovodstvo postupati obrnuto.

Članovi Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) ocenili su juče da način na koji je Univerzitet u Beogradu dobio rektora predstavlja presedan i nasilje nad tradicijom izbora i ukazuje na to da akademska zajednica svoje ponašanje treba još više da upodobi političkim interesima vladajućih elita ili će biti kažnjena.

„To je zastrašujuća pouka izbora na univerzitetima i mač nad autonomijom akademskog delovanja. Jasan je utisak javnosti da je preokret u glasanju ostvaren uz podršku članova Saveta imenovanih od strane Vlade i studentskih organizacija, čime su odabrani pojedinci i institucije na univerzitetu, uz pomoć Vlade, dobili institucionalnu legitimaciju da upravljaju univerzitetom mimo volje predstavnika samog univerziteta izražene na Senatu i tokom procesa kandidature“, poručuju iz MASA u saopštenju i napominju da je ovo najozbiljnije ugrožavanje autonomije univerziteta od donošenja Zakona o univerzitetu 1998. godine.

Podsećaju da je institucionalno dizajniranje procedure izbora započeto zakonskim izmenama 2017. promenom odnosa članova Saveta u korist predstavnika Vlade i neakademskih članova, čije je učešće značajno povećano, a kulminiralo je pre samih izbora na univerzitetima kada je došlo do ubrzanih imenovanja novih ili zamene starih članova Saveta mnogih visokoškolskih ustanova, često uz kršenje zakonskih ovlašćenja.

„Budući da je suprotno prirodi akademske zajednice da bude homogena celina i glasa jedinstveno, predstavnici države su u poziciji da biraju uprave i kada je takva uprava u značajnoj manjini kao što je bio slučaj u Nišu, Novom Sadu i sada u Beogradu. Na ovaj način je većina visokoškolskih ustanova stavljena u položaj da njihovo upravljanje faktički zavisi od volje ili samovolje predstavnika osnivača“, navode iz MASA.

Pojedini članovi akademske zajednice smatraju da je Ivanka Popović jedini dobitnik u celoj priči, jer će joj u biografiji ostati upisano da nije bila uz SNS i da su je oni na kraju „zbrisali“.

Autonomije neće ni biti

– Događaj sa ovim izborima, kao i nekoliko prethodnih događaja, poput situacije sa izborima uprave na Filološkom fakultetu, otpuštanjima na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, na kraju i najnoviji Nacrt o izmenama Zakona o visokom obrazovanju – sve to pokazuje da smo već prošli kroz period ugrožavanja autonomije univerziteta, vreme za taj narativ je isteklo. Sada ulazimo u period kaže autonomije više neće ni biti. Atmosfera postaje bliska onoj iz 1998. godine, samo što sad može da bude i mnogo gore – smatra Vladica Cvetković.