Ivanov ili Medvedev razlika je mala

Leto je. Jedna politička sezona se završila, druga još nije počela. U toku su jedino smene gubernatora. Međutim, približavaju se nimalo naivni događaji kao što su parlamentarni, a potom i predsednički izbori, pa nam predstoje predizborne kampanje ispunjene nekakvim smislom. Pitanje je: kojim?
Ako pogledamo na grafikone i dijagrame koji ilustruju socijalne ankete, ponovo nam postaje dosadno. Svuda pobeda sa očiglednom prednošću. Bilo da je reč o predsedniku, ili o partiji vlasti. Sva druga imena i nazivi ostali su veoma, veoma daleko. Vlast dominira. Dakle, u takvom slučaju decembar 2007. i mart 2008. kao da nisu ni bitni.
Odlazak obojice prvih vice-premijera na Selinger, na susret sa omladinom, lišio je predsedničke izbore čak i minimalnih elemenata intrige. Sećamo se reči Sergeja Ivanova, izrečenih tada: „Mi smo braća-blizanci, imamo mnogo toga zajedničkog“. A kada je govorio o razlikama, Medvedev je istakao: „Mog suseda zovu Sergej, a mene Dima – u tome je fundamentalna razlika“. U ustima političara takve fraze sadrže političku informaciju principijelnog značaja: ako izaberu Ivanova ili Medvedeva – razlika je veoma nesuštinska. Iz toga se može izvesti zaključak da će prilikom prelaska na druge funkcije oni ponovo biti zajedno. Prosto, u jednom slučaju će predsednika zvati Dima, a u drugom – Sergej. Moramo se složiti da to ne predstavlja pouzdanu osnovu za sprovođenje jasne i sadržajne izborne kampanje. Vicepremijeri nisu baš pomogli ni polittehnolozima, koji su pravili scenarije izbornih zavrzlama. Pitanje prednosti će, dakle, biti prevedeno u sfere psihologije i estetike. Biće tu nekakvih malo razumljivih pristrasnosti i prednosti da ćemo se pitati: „A šta sad pa ovo znači“? Tipa, ko se kako obukao, kako govori, ko je sigurniji u glasu i kome se oči više sjaje. Itd. Jednom rečju, kako je kazao prvi vicepremijer, „sve treba da se vrti oko jednostavnih i ljudima razumljivih istina…“. Tu, zapravo, i treba fantazirati. Nešto smisliti.