Ivanov: Srbija isforsirana da bira između dve strane, mnogi smatraju da EU ne nudi dovoljno

Ona je u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije objasnila da je ruska invazija na Ukrajinu dovela do sankcija koje su među „najdramatičnijim ikada“, čime je stvoren polarizovan svet u kojem ste ili za Rusiju ili za EU i Zapad.

U situaciji u kojoj je Srbija isforsirana da bira između te dve strane, mnogi ljudi smatraju da EU ne nudi dovoljno, pa su se opredelili za Rusiju, smatra Ivanov.

Prema njenom tumačenju, ulazak u EU je za većinu u Srbiji nešto o čemu se neprestano priča, „ali se zapravo ništa ne radi“.

Kako je ukazala, Srbija je delimično i sama za to odgovorna, jer ne ispunjava neke od standarda i zahteva EU, ali je deo odgvornosti i na Uniji.

Podsetila je na izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da ne želi da se EU ubuduće širi, što „automatski signalizira srpskom stanovništvu da je šansa da mi uskoro uđemo u EU minimalna“.

Osvrćući se na to da Kina i neke zemlje EU još nisu priznale nezavisnost Kosova, ona je ocenila da Srbija, uvođenjem sankcija Rusiji, „možda ne bi morala da plati maksimalnu cenu“ kada je Kosovo u pitanju.

U vezi sa sankcijama Rusiji, ona sugeriše da se analiziraju perspektiva Srbije i njeni interesi, „odnosno šta će Srbija dobiti prekidanjem svakih odnosa sa Rusijom“.

Ključni problem je što EU „nije puno ponudila“ Srbiji ukoliko uvede sankcije Srbiji, naglasila je Ivanov i podsetila da je Unija, po pitanju pristupanja, „progledala kroz prste“ Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj.

Ona zato smatra da je logično što se Srbija pita hoće li dobiti nešto zauzvrat, ukoliko prekine „jedno od najdužih političkih savezništava“ i uvede sankcije Rusiji, „ili je jedina opcija da nam se preti da ćemo nešto izgubiti“.

Prema njenom viđenju, Uniji trenutno nije u interesu da se širi, posebno na region Zapadnog Balkana koji ima nerešen problem granica.

Kako je obrazložila, EU zbog toga trenutno ne može da „progleda kroz prste“ Srbiji i ponudi joj priključivanje, jer bi to samo „dodatno zakomplikovao sliku“.

S druge strane, Ivanov misli i da EU ne može da „prepusti“ Srbiju i dozvoli joj da gradi sopstvena savezništva bez konsultacija sa Briselom.

Ona je konstatovala da je to potpuno logično, jer se mi geografski nalazimo u Evropi, na važnom strateškom mestu, a Srbija se u mnogim aspektima smatra jednom od glavnih zemalja regiona.

Okretanje Srbije od evropske perspektive „momentalno“ postavlja pitanje šta će se desiti sa Srbima u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ali i šta će se desiti sa Kosovom, upozorila je Ivanov i primetila da je i sama Unija interno politički podeljena.

Upitana kako komentariše shvatanje dela javnosti u Srbiji da je rat u Ukrajini zapravo obračun Rusije sa Zapadom, ona je odgovorila da je taj sukob eskalirao do nivoa gde to više nije pitanje Donbasa, Kijeva ili Ukrajine, već da je postao vrsta „Hladnog rata verzija broj dva“.

Ukoliko Ukrajina ili čak samo Donbas „padnu pod rusku kontrolu“, ona misli da će to postaviiti pitanje da li je Amerika zaista vođa globalnog poretka, jer nije uspela da sačuva Donbas ili Ukrajinu, uprkos investiranju „neviđene sume novca“.

To bi, kako je predvidela, bio signal i Kini i Indiji da Amerika više nije u stanju da kontroliše svetski poredak, „i onda se otvara gomila novih pitanja, na primer šta će biti s Tajvanom“.

Ona napominje da Rusija već nekoliko godina pokušava da ukloni „imidž propale imperije, kako je izgledala posle pada Sovjetskog Saveza“.

Ukoliko predsednik Rusije Vladimir Putin osvoji Donbas, to će Rusiju staviti na daleko ozbiljniju poziciju na svetskoj sceni nego što je bila pre invazije, zaključila je Ivanov.