Ivan Ivanović: Godina verbalnih fekalija

On je u serijalu razgovora Kvaka 23 ukazao da je „ovo bila godina verbalnih fekalija, jer je neverovatno šta je sve izrečeno o ljudima, koliko je laži izrečeno i kakav je bio njihov intenzitet“.

Analizirajući događaje tokom 2019, Ivanović je novinarki Danici Vučenić rekao i da je „neverovatno sve što se dogodilo uzbunjivaču iz Krušika Aleksandru Obradoviću, hrabrom čoveku koji je ove godine poneo najveći teret“.

Ivanović, koji je krajem prošle godine u znak protesta napustio TV Prva, a od aprila ponovo radi svoju emisiju na kablovskoj TV Nova, veruje da su „mnogi shvatili šta se u zemlji dešava“. Kako je ocenio, do eksplozije ne dolazi zahvaljujući ventilu koji narod ima na društvenim mrežama, ali „vodimo nenormalan život u kome smo ugnjetavani od sopstvene vlasti“.

Kaže da je „optimista“, jer koliko god su vlasti „lošije svake godine“, kritički deo društva je „bolji svake godine“ i to je priča „epske borbe dobra i zla“. „Svake godine se od ovog režima ćapne malo više nego prethodne godine i svake godine se sa njihove maske otkine po jedno parče“, konstatovao je Ivanović.

Objasnio je da misli na razne afere i događaje, poput „Jovanjice, Krušika, doktorata Siniše Malog, školovanja Nebojše Stefanovića“. „Iako režim sipa laži vatrogasnim šmrkom, a istina curi na ventil po malo, ona neće prestati da curi“, uveren je Ivanović. Govoreći o očekivanjima od naredne godine, Ivanović je naglasio da „vidi trulež epskih razmera u vlasti, neslogu, svađe oko novca“ i na tim utiscima bazira osećanje „da su oni gotovi“.

Podseća da je zaradio mnogo novca i da zna da je „pitanje karaktera imati veliki novac, a ne pretvoriti se u kvarljivu robu“.

To ilustruje primerom „ekipe na vlasti koja nikada nije bila predodređena da bude uspešna u bilo čemu“. Uprkos tome, kako je napomenuo, „cela je zemlja njihova i mogu da rade sve što im se radi, pa su došli u fazu međusobne ljubomore bazirane na količini novca i privilegija koje imaju“. Ivanović smatra da je Aleksandar Vučić u poziciji da mora da pravi „za njega lično velike ustupke“, koji za društvo „ne predstavljaju ništa posebno“.

Ustupci su, međutim, i to „što je posle naloga da se opozicija skloni sa RTS, sada dat nalog da se ona vrati na program“, mada Ivanović popunjavanje REM nedostajućim članovima vidi kao „mazanje očiju“. Konstatuje da je Vučić zauzet i drugim stvarima, poput Kosova koje će biti brzo na dnevnom redu i malog Šengena „za koji samo on i nekoliko ljudi možda iz EU znaju šta je“.

Zato nema vremena da posvećeno vodi SNS, smatra Ivanovič, koji je misli da miševi kolo vode, „kada kapo di tuti kapi biva zauzet“. „Ovo što se u SNS dešava je grickanje miševa među sobom“, uključujući i „sukobe klanova“ u trouglu Vučić, Mali, Stefanović. što će da eksplodira“, predviđa Ivanović. On veruje da su afere Jovanjica i Krušik postale platforma „klanovskih sukoba u SNS“, dok uticaj na medije poredi sa vremenom Tita.

Kada je u osnovnoj školi otvarao bukvar, priseća se Ivanović, „Tito je čitao, u knjizi iz opštetehničkog obrazovanja je bio za strugom, a u udžbeniku iz muzičkog je svirao klavir“. Problem u medijima posmatra i kroz prizmu nedostatka solidarnosti i međusobne podrške, kao i „kasnog osvešćivanja šta se događa“, što je nazvao „sindromom kuvane žabe“.

„Kada jedan novinar ima problem, svi treba da ga podrže“, poručio je Ivanović i podsetio da njega niko nije podržao 2014. godine, kada je u intervjuu sa Vučićem javno rekao „da ga cenzurišu“. „Režim je imao vremena da se jednog po jednog novinara rešava kao što se Brus Li rešavao svojih protivnika u filmovima“, ilustrovao je on i konstatovao da je „profesija ugrožena i neslaganjem oko toga ko je novinar“ „Svako će reći da je Nenad Lj Stefanović novinar, a da ja nisam, ali kako se glavni i odgovorini urednik RTS ponaša poslednjih godina, ja sam za njega novinarčina“, tvrdi Ivanović.

Prema njegovom shvatanju, „profesionalizam u medijima je tema broj pet, a poslušnost tema broj jedan“. Kako je naglasio, polemika o RTS je na pogrešnim temeljima, jer se vodi oko teme gostovanja opozicije, umesto da se pitamo „da li istina ikada gostuje na RTS“.

„Što se mene tiče, ne treba opoziciju nikada da dovedu na RTS, neka dovedu istinu u svoj program“, istakao je Ivanović. Kako je objasnio, „ne mogu da se ponašaju tako da nikada nikoga ne obaveste o aferi Krušik, ne mogu da prećutkuju istinu“.

Prema mišljenju Ivanovića, kritički deo društva trebalo bi da napravi „listu priortiteta i da se za nju bori, a najvažniji prioritet na toj listi je sloboda“.

On je ocenio da se „mi borimo za slobodu, samo ne automatima kao 1941, nego kako se ko snađe“, ali je uveren da je „ovo bukvalno borba za slobodu“. Za Ivanovića lično, sloboda je da „misli ono što želi na osnovu informacija iz medija i okruženja, da te misli može da verbalizuje, a da zbog toga ne strada ni on lično, ni njegova porodica, da njegov brat može da dobije posao bez obzira na to sa kim je u srodstvu“.

Govoreći o svom profesionalnom angažmanu, kaže da je humor njegova „samoodbrana“ i da su komičari „malo osakaćeni, jer sve gledaju drugim očima“, ali da je ono što radi „odraz njegovog stava o raznim društvenim temama“.

Upitan da li su predstvnici vlasti neduhoviti, imajući u vidu da su, zajedno sa tabloidima, ove godine najvećim napadima izložili karikaturiste i satiričare, Ivanović je odgovorio negativno. Kako je primetio, oni „umeju da budu duhoviti, ali kada je reč o šalama na račun drugih“.

„Da vidiš kako se njima super sviđalo kada sam zezao Demokratsku stranku, tada sam za njih bio najduhovitiji čovek na svetu“, ispričao je Ivanlvić. Prema njegovom mišljenju, vlast je „toliko uljuljkana u dikaturi i sve u ovoj zemlji kontroliše“ i zato im „nije jasno kako neka budala može da ih crta kao da su izmet i kako neki kreten priča o njima svašta i pravi montaže“.

„Reč je o tome da ne mogu da shvate da neko neće za pare da menja dres, a iskreno ne možemo ih mnogo ni kriviti, jer od 100 novinara, njih 97 je za lovu obuklo drugi dres“, zaključio je Ivanović.