Ivanović se danas izjašnjava o krivici

– Svi optuženi će biti deo istog suđenja, osim ako sudija iz pravnih razloga ne odluči drugačije, najavio je ranije Migel Karvaljo de Faria, šef Euleksove Kancelarije za informisanje. Prema rečima Ivanovićevog advokata Nebojše Vlajića, danas se očekuje čitanje optužnice i izjašnjavanje o krivici, a sud je dužan da naredno, takođe „tehničko ročište“, zakaže u roku između 30 i 40 dana. Nezavisno od današnjeg ročišta sud bi trebalo da odredi i da li će Ivanović ostati u pritvoru ili će se braniti sa slobode.

Oliver Ovanović i Dragoljub Delibašić su već više od pola godine u zatvorskom pritvoru, koji je sudija Suzana Komsa 19. avgusta odredila i za Aleksandra Lazovića i Nebojšu Vujačića. Lazović i Ilija Vujačić, kome je određena mera obaveznog javljanja policiji ranije nisu bili zatvarani, dok je Nebojša Vujačić do 19. avgusta bio u kućnom pritvoru. Advokati optuženih tvrde da su „optužnice besmislene, a svedoci nepouzdani“.

– Optužnica se zasniva na izjavama ljudi koji su me videli u grupi policajaca, paramilitaraca koji su isterali iz kuća desetak Albanaca od kojih su neki kasnije ubijeni. To je potpuna besmislica, jer u toku rata nisam bio angažovan i nisam ni na koji način bio uključen u bilo kakve operacije ni vojske, ni policije, a još manje nekakve paravojne jedinice. Sve vreme proveo sam na radnom mestu zamenika generalnog direktora Feronikla, jedne od tri najveće društvene kompanije na KiM – kaže za Danas Oliver Ivanović, kog optužnica tereti da je naredio ubistvo četiri Albanca u Kosovskoj Mitrovici 14. aprila 1999, što se kvalifikuje kao ratni zločin, kao i za teško ubistvo jer je „podsticao ubistvo deset Albanaca u nemirima u ovom gradu 3. februara 2000. godine“.

Ivanović objašnjava da je tokom 1999. „svakog jutra iz Mitrovice kolima ušao na posao u Prištinu gde mu je bila kancelarija, a po potrebi i u Glogovac gde je bila fabrika-topionica, kao i da se vraćao u Mitrovicu u kasnim popodnevnim satima uvek u društvu kolega iz firme“. On kaže da to „može da potvrdi više stotina ljudi, uključujući i Albance“ i tvrdi da „nije mogao da bude na mestu gde se zločin dogodio aprila 1999“.

– Drugi deo optužnice odnosi se na februar 2000. godine, kada je stradalo desetak Albanaca. Tome je prethodilo nekoliko dana nasilnih demonstracija Albanaca i teroristički napad na jasno označen UNHCR-ov autobus koji je prevozio Srbe iz enklava Banje, Suvo Grlo u Opština Srbica. Iako je autobus je bio u pratnji dva francuska vojna transportera sa 15-20 vojnika, pogođen je ručnim bacačem, zoljom. Dve osobe su poginule, a pet je teško povređeno i prebačeno u mitrovačku bolnicu. Narod u Mitrovici bio je uznemiren i dodatno razočaran ponašanjem Kfora, koji nije reagovao, a eksplozija nezadovoljstva je nastala kada je u ranim večernjim satima na kafić „Belami“ bačena ručna bomba koja je teško povredila petnaestak Srba. Potiskivano nezadovoljstvo, strah, frustracija, gnev sve je pretočeno u nasilje. Šta sam ja mogao da učinim, kad to nisu pokušali da spreče ni Kfor, ni Unmik policija, kojima je, prema mojoj proceni, trebalo 300 do 500 vojnika za intervenciju. Neko očito misli da je trebalo da delujem kao zamena za pola bataljona NATO – ističe Ivanović.

Garancije

U Tužilaštvu za ratne zločine Srbije Danasu je ranije rečeno da u njihovim predmetima nema ništa u vezi sa odgovornošću Olivera Ivanovića. Vlada Srbije je u februaru dala garancije za Ivanovića, Dragoljuba Delibašić i još dvojicu Srba Lazu Lazića i Žarka Veselinovića, koji nemaju veze sa ovom zajedničkom optužnicom za zločine nad albanskim stanovništvom.