Iver može da promeni kladu

Možda se nekom učini, na prvi pogled, da birači ne prave razliku između lokalne politike i politike na državnom nivou. Povedu se ljudi za mnogim obećanim promenama, koje nikako da se dese. Velike najave demokratizacije, promene ustava, evropskih integracija, privatizacije, stranih investicija, očuvanje Kosova i Metohije, borbe protiv korupcije i kriminala, prođoše kao letnji pljuskovi, a sa njima i lideri predvodnici.

Istina je malo drugačija. Lokalna politika nije nikad ni postojala. Svi su mlatili samo onu glavnu državnu politiku, a u lokalu sve isto. Asfaltiraju se sokaci, betoniraju trotoari, krpe jedne iste rupe, okreči se po neka škola i dom kulture, Ljubičevske igre, Mladi radnik… Svima po malo, približno podjednako, tek da se niko ne naljuti. Oprobana taktika za one koji planiraju da se što duže zadrže na vlasti. Čak i tako pouzdana taktika lokalnih čelnika većini nije pomogla da dugo i sretno vladaju, zbog stalnih srpskih koalicionih turbulencija. Tako mi u Požarevcu promenismo pet predsednika i gradonačelnika za 11 godina, a u suštini ništa. Promenismo stotinak direktora i članova gradske vlade, opet ništa. Sve po starom.

Zar ne bi bilo normalno da svaki čovek ima neki svoj rejting, bez obzira da li je član neke partije ili nijedne. Jeste normalno, rekao bi neko naivan. Pošto kod nas ima malo naivnih, a većina je promoćurna, nije sve jedno. Najviše vrediš ako si u trenutno najjačoj partiji. Ako si u onoj „maloj“, onda malo vrediš, a ne vrediš ništa ako si „nigde“. Kad bi neko u mašti zarotirao požarevačke lidere po strankama, dobio bi rezultat koji se već desio sa onima koji su stranke menjali.

U tome je štos. Iver može da promeni kladu.