Ivkovićev „flert“ sa ugledom

Srbija – Španija 59:84 (14:23, 18:20, 17:27, 10:14)

Hala: Simens arena. Gledalaca: 4.000.

SRBIJA: Teodosić 6 (6 as), Tepić 8, Rašić, Paunić 3, Bjelica 4, Marković 1 (6 as), Savanović 11, Kešelj 3, Krstić 12 (7 sk), Perović 5, Marjanović, Mačvan 6.

ŠPANIJA: P. Gasol 26, Fernandez 2, Rubio 2, Navaro 14, Kalderon 8, Rejes 4, Klaver 2, San Emeterio 2, Ljulj 2, M. Gasol 20, Ibaka 1, Sada 1.

Opravdanja nalik onima da su mislima već bili na meču sa selekcijom Turske ne mogu biti izgovor za lošu igru, iako će im nedeljni susret sa dužnicima sa prošlog Svetskog prvenstva sigurno odrediti sudbinu po pitanju plasmana među osam najboljih na šampionatu.

Pri samom podbacivanju lopte svima koji prate košarku bilo je jasno da će odnos košarkaša Srbije zapravo odrediti „dubinu“ ceha izabranika Dušana Ivkovića. Samo u uvodnih pet minuta selektor „orlova“ odlučio se za standardnu petorku, ali su prve akcije rivala u napadu zapravo pokazale svu nemoć i košarkašku ograničenost naše centarske linije. Odluka Ivkovića da Mačvan čuva Pau Gasola bila je ravna pokušaju da se bokser pero kategorije suprotstavi jednom od braće Kličko. Iskusni krilni centar Španije poigravao se sa čuvarom. Mačvan je postavljanjem tela ispred asa Los Anđeles Lejkersa želeo da ga školski iznenadi, ali je pametnom distribucijom lopte Pau dobijao pasove kao na tacni.

Za svega pet minuta „crvena furija“ je stekla deset poena prednosti, poigravajući se sa našim reprezentativcima. Utisak je bio da su sve vreme „vozili“ u drugoj brzini koja je za košarkaše Srbije bila dovoljna pošto smo u ovoj igri zapravo mi bili trome kornjače koje nikada ne mogu sustići hitronogog zeca.

Ulaskom Bobana Marjanovića prvi put na šampionatu već u prvom poluvremenu, selektor Ivković je zapravo istakao „belu zastavu“ priznavši da je u ovom trenutku reprezentacija Španije za dve klase bolja od njegovih pulena. Indisponirane Teodosića i Tepića, koji su delovali kao da ih je neko neopravdano probudio iz toplog sna, zamenili su borbeni Marković i Paunić, koji u tehničkom smislu ne mogu da se porede sa Navarom, Fernandezom, Kalderonom i Rubijom. Izvanredan balans između spoljne i unutrašnje linije španske reprezentacije toliko je muka zadavao odbrani srpske selekcije da se postavlja pitanje šta bi se desilo da su vladari Evrope odigrali na maksimalnom nivou.

Ova utakmica je samo dokaz da igrači poput Perovića, Mačvana, Markovića i Tepića nisu dorasli vrhunskim selekcijama i da bez majstorskih rola Teodosića, Krstića i Savanovića i uz pomoć Kešelja i Rašića, koji nije igrao zbog problema sa leđima, Srbija u ofanzivnom delu ne može parirati kandidatima za medalje.

Sa samopouzdanjem na skromnom nivou, tri vezana poraza i formom dovoljnom za pripremni period, ali ne i za prvenstvo Evrope, teško je uopšte zamisliti kakav će ishod biti u odlučujućem meču naše reprezentacije protiv Turske. Ukoliko Teodosić ne bude shvatio da se košarka igra u oba pravca, a ne samo u ofanzivnom, onda ni njegovih 10 asistencija neće biti od pomoći reprezentaciji Srbije da se dokopa mesta među osam najboljih selekcija na Starom kontinentu. Časovnik u Londonu pokazuje da je „orlovima“ ostalo svega još nekoliko sekundi da se ukrcaju u karavan za predvorje Olimpijskih igara, ali je pitanje hoće li sa preteškim bagašom uspeti da se ubace u poslednji vagon.