Ivo Pogorelić: Beograđanin koji se vratio u Beograd

On je u jednoj od retkih izjava za beogradske medije priznao da je bezmalo tri decenije zaobilazio Beograd, jer nije imao unutrašnju potrebu za tim, koju sad tvrdi da oseća. Posle raspada bivše SFRJ Pogorelić je uzeo je hrvatsko državljanstvo, a živi u Luganu u Švajcarskoj.

Međutim, sad se u medijima otkriva da je on, ipak, pre dve godine tajno pohodio Beograd, kad je uprkos „zapuštenosti grada“ prošetao Kalemegdanom i najužim centrom, nostalgično obišao njemu drage poslastičarnice, bio viđen na Palilulskoj pijaci, u diskreciji vežbao na „Kolarcu“… Muzički povratak na beogradsku koncertnu scenu Pogorelić je potvrdio 1. januara 2017, zbog proba je doputovao još u četvrtak, sviraće na novom klaviru Zadužbine Ilije M. Kolarca, koji je nedavno sam odabrao u fabrici Stenvej u Hamburgu, a zbog koncentracije izričito je zabranio slikanje i snimanje… Njegovoj ovdašnjoj publici, koja na „Kolarcu“ može da pogleda i izložbu umetnikovih portreta, jedino još ostaje da se nada da će čuveni pijanista odoleti sklonosti da u poslednji čas otkazuje koncerte, za koji su u ovom slučaju karte rasprodate za samo tri sata. Kako je najavljeno, Pogorelić će u subotu, u pratnji Simfonijskog orkestra RTS i dirigenta Bojana Suđića, svirati Dvoržakova i Šopenova dela, a na resitalu u ponedeljak kompozicije Volfganga Amadeusa Mocarta, Ludviga van Betovena, Jana Sibelijusa i Sergeja Rahmanjinova.

 Rođen 1958. na Dan oslobođenja Beograda, dete iz mešovitog braka Hrvata i Srpkinje, Pogorelić je u rodnom gradu počeo da uči klavir u sedmoj godini, a u desetoj je imao prvi koncert na „Kolarcu“. Muzičko školovanje završio je u Moskvi, gde je na čuvenom Konzervatorijumu Čajkovski sreo poznatu gruzijsku pijanistkinju Alisu Kazaradze, što je umnogome odredilo njegov život i karijeru. Njihova pedagoška i umetnička saradnja pretvorila se i u ličnu vezu – posle venčanja živeli su u Londonu sve do njene smrti 1996, posle čega se Pogorelić jedno vreme povukao iz javnosti, ali nije dugo ostao sam.

U vrh svetske pijanističke orbite, osim napornog talenta, 1980. lansirao ga je skandal na prestižnom Međunarodnom takmičenju „Frederik Šopen“, kad je zbog njegovog isključenja čuvena Marta Argerič napustila žiri, a njega proglasila genijem. Iza njega su višedecenijska karijera, koncerti širom planete, bogat repertoar, snimci, priznanja… Prvi je među umetnicima pre 29 godina dobio titulu Uneskovog ambasadora dobre volje, spada u zvezde koji brinu i o obrazovanju mladih umetnika – u Hrvatskoj je 1986. osnovao Fond za mlade muzičare, a u SAD Međunarodno pijanističko takmičenje, koje pobedniku visinom stipendije omogućava razvoj u vrhunskog solistu. Sve to čini ga jednim od najintrigantnijih pijanista današnjice.