Iz Avganistana potiče 92 odsto heroina

Prema podacima Ujedinjenih nacija, iz Avganistana potiče čak 92 odsto ukupne svetske proizvodnje opijuma od kojeg se dobija heroin. U najnovijem izveštaju UN navodi se da je uzgoj opijumskog maka u Avganistanu dramatično porastao uprkos tome što je tamo 30.000 stranih vojnika. Proizvodnja opijuma dostigla je prošle godine 1.600 tona.
Najveći deo od oko tri milijarde dolara profita od opijuma završava u rukama talibana, te NATO i američka vojska imaju velikih problema da izađu na kraj s tim islamističkim radikalima. Zbog toga se mnogi slažu da nije mnogo verovatno da će se bezbednost vratiti u Avganistan pre nego što se uđe ukoštac s ilegalnom proizvodnjom droge.

Afrika novi kanal za transport droga

U izveštaju UN se ističe da se međunarodna saradnja u suzbijanju ilegalne trgovine drogom poboljšala, ali da se heroin iz Avganistana i kokain iz Kolumbije prebacuju novim putevima, kroz Afriku. UN upozoravaju da se tome treba neizostavno suprotstaviti ukoliko se želi da Afrika – već opterećena borbom protiv AIDS, tuberkuloze i malarije – izbegne ozbiljne posledice po zdravlje koje izaziva droga.

Tokom 1980-ih godina Avganistan je davao 30 odsto ukupne proizvodnje opijuma u svetu. Danas je taj procenat više nego utrostručen. Samo u provinciji Helmand uzgaja se gotovo polovina ukupne svetske proizvodnje ilegalnog opijuma. Autor izveštaja UN Tomas Pikman kaže za Glas Amerike da je pokrajina Helmand sada prestigla proizvodnju čitavih zemalja.
– Na oko 70.000 hektara u pokrajini Helmand uzgaja se opijumski mak. To je tri puta više od površina pod opijumskim makom u Mijanmaru (Burma). Dakle, jedna jedina pokrajina proizvodi tri puta više opijuma od cele jedne zemlje – Mijanmara koji je drugi po veličini proizvođač opijuma u svetu – kaže Tomas Pikman.
Avganistansko ministarstvo za borbu protiv narkotika upozorava da će proizvodnja opijuma nastaviti da raste ukoliko se ne uspostavi mir i ne počne iskorenjivanje velikog siromaštva. Napori za suzbijanje proizvodnje opijuma u Avganistanu dosad su se svodili na ubeđivanje seljaka da uzgajaju druge kulture, za šta je obećana i međunarodna pomoć. Ova metoda, međutim, nije uspela zbog toga što su vlade koje su se obavezale da finansijski pomognu preusmeravanje avganistanskih seljaka na uzgoj drugih kultura to obećanje uglavnom izneverile.