Istoričar Vlado Azinović i politikolog Muhamed Jusić iz Sarajeva objavili su istraživanje pod nazivom „Zov rata u Siriji i bosanskohercegovački kontingent stranih boraca“, koje je pokazalo da je za dve godine u Siriju i Irak otišlo da ratuje za islamsku državu preko 210 državljana Bosne i Hercegovine pre svega zbog „verskog naloga“.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } Azinović i Jusić istraživali su koliko je ljudi s balkanskog područja otišlo da se bori u Islamsku državu na Bliski istok. Oni su zaključili da se problemu odlaska građana BiH na strana ratišta relativno kasno počela posvećivati ozbiljna pažnja. „Uz početno nedovoljno razumevanje i praćenje ovog fenomena, složena struktura države i često dupliranje ovlašćenja više od 20 policijskih agencija koje u njoj deluju, još otežavaju napore za suzbijanje ovog bezbednosnog izazova“, ističe se u istraživanju.
Za dve godine u Siriju i Irak otišlo je preko 210 državljana BiH, navodi se u istraživanju koje je utvrdilo pojedinačne identitete 156 muškaraca, 36 žena i 25 dece, državljana ili poreklom iz Bosne i Hercegovine, koji su od kraja 2012. do kraja 2014. godine boravili u Siriji ili u Iraku.
Među njima, 48 muškaraca i tri žene su se vratili u BiH do početka 2015. godine. U sukobima u Siriji i Iraku poginulo je najmanje 26 osoba, od onih čiji su identiteti evidentirani. Od ukupno 156 muškaraca, skoro jedna trećina, 44 od ranije su poznati policiji i sudovima.
Najveći broj putovanja u Siriju i povrataka iz Sirije u Bosnu i Hercegovinu registrovan je tokom 2013. godine, a najčešći način odlaska u tu zemlju bio je avionom iz Sarajeva, preko Istanbula, za Gaziantep ili Hataj, a odatle kopnenim putem do Kilisa i Azaza, odnosno Rejhanlija i Bab al-Have.
„Zadržavanja u Siriji su u početku u proseku trajala oko dva mjeseca. Nakon toga, znatan deo dobrovoljaca vraćao se u BiH, neki za stalno, a neki kako bi poveli porodice u Siriju. Iako usporen, trend se delom nastavio i tokom 2014. godine, ali se vremenom broj povrataka znatno smanjio i skoro prestao. Pretpostavlja se da državljani BiH nemaju nameru da se vrate iz Sirije i Iraka. Motivi za odlazak su različiti, ali se pretpostavlja da većina dobrovoljaca odlazi na ratišta u Siriji i Iraku jer u tome vidi ispunjenje verskog naloga.
Iz niza pojedinačnih primera vidljivo je da ekonomski, socijalni, generacijski razlozi podstiču, olakšavaju ili ubrzavaju takve odlaske, navodi se u istraživanju, prenose mediji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
