Iz inostranstva bi se vratilo 70 odsto studenata po završetku školovanja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kakva laz!

   1. Mozda i ne lazu. Ali nemaju decu pa im fali i svest o odgovornosti za njih i drustvo kod kuce. To drustvo, u medjuvremenu, gleda kako da pobegne.

   2. Nije laž nego greška u kucanju. Pravilno je, 0.7% bi se vratilo.

2. Naravno da zele u Srbiju!
   Ali ne u diktaturu.

3. Ovo je realno. Ovi studenti, za razliku od mnogih koji i dalje žive ovde i gaje iluzije, su shvatili da se na zapadu možda živi uvek pristojno i kada se radi slabije plaćen posao, ali i da su mogućnosti ograničene. Na zapadu traje dugo, čak i generacijama da preskočite u višu socijalnu klasu. Započinjanje vlastitog biznisa je skoro nemoguće zbog enormnih početnih troškova. Ako želite da radite prosečan posao, živite u iznajmljenom pristojnom stanu ceo život, svake godine odete na neki prosečan odmor, onda da, zapad je super. Ako želite sopstveni stan, sopstveni biznis, više slobodnog vremena, da deci ostavite nešto više od burme i fotoalbuma, onda zapad nikako.

   1. Neznam o kom zapadu ti pises. Ja zivim u Dansku vec 30 godina i sve ovo o cemu ti pise je netacno. Svako ko ima posao kupuje kucu ili stan, Visi status se stice obrazovanje, a zpocinjanjr vlastitog biznisa je samo nekoliko klikova po tastaturi. Tako da stvarno neznam o kom zapadu ti pises

      1. Ok. Ja zivim pola-pola vec 32 godine. Austrija/Nemacka. Bez ozbiljnog kapitala o privatnom biznisu mozete samo da sanjate. Sto se tice klika, da, cak i u Srbiji mozete firmu klikom da otvorite, ali vam za prvi mesec ili prvu godinu nije potrebno toliko novca kao u Austriji ili Nemackoj. Iskreno, sumnjam da ste vi preduzetnik u Danskoj, po pisanju bih rekao da radite neki bolji posao srednje vise klase. Inace bi ste i znali da polovina stanovnista u Austriji, Nemackoj pa tako i 40% u Danskoj ne poseduje svoju nekretninu.

   2. Oni koji imaju visoko obrazovanje, na zapadu i te kako dobro mogu da zive i imaju standard koji u Srbiji ne bi imali, tek putovanja…..

   3. Javljam se samo da bih dodao informacije onom kome su potrebne. Supruga i ja, hemicari bez mastera, smo u poznim tridesetim i sa malom devojcicom dosli u USA 2007-me. Zivimo u malom univerzitetskom gradicu u NY State, zaposleni na pozicijama Technician V i Research Specialist. Mogli smo da napredujemo bez problema ali je uslov bio da se preselimo u drugi (veliki) grad, pa u drugu drzavu, pa u surov klimat, pa tamo gde su belci ubedljiva manjina… Odlucili smo svaki put, bez oklevanja, da ostanemo i tu smo i sad – u otplacenom stanu, sa cerkom na fakultetu, sa radnim vremenom 8-4:30, sa zdravstvenim, zubnim i „penzionim“ osiguranjem, sa besplatnom skolarinom na drzavnom koledzu (SUNY), sa dvadesetak minuta od posla peske, dakle slobodno vreme do ponoci pa misli o cemu hoces i radi sta hoces, i sa ukupno maximum 700 sati Health and Personal i Vacation odsustva godisnje ili ti propada. Ako sa time ne bismo bili zadovoljni onda bi to znacilo da imamo ozbiljan problem sa licnim identitetom. Zao mi je ako ste vi imali drugacija isustva. Mislim da ne treba ni idealizovati ni strasiti ljude ako su u situaciji da donose sudbonosne licne odluke. Narocito ako imaju malu decu. Studenti su studenti – imaju luksuz da za sad misle samo na sebe pa su se uzeleli mame, tate i prijatelja. Dete sve menja za tren. Good luck.

   4. Ivane, na zalost pricas napament. Dobijanje VAT broja na zapadu je toliko lako da ne moras ni do jedne institucije da odes vec se registujes za delatnost koju zelis online.
      Recimo da si vodoinstalater, i da radis kao vodoinstalater, i da za to imas dozvolu, u svoje slobodno vreme mozes da radis kao vodoinstalater sa sopstvenim vozilom i VAT brojem. Niko te speciti nece dokle god placas porez.
      Ako od vodoinstlatera zelis da postanes freelance programer i preskocis „klasu“, ni tu te niko nece sprecavati dokle god placas porez na ostvarenu zaradu ( isto kao u srbiji do odredjene godisnje zarade ne placas nista posle toga placas ). 45% Nemaca za primer zivi u iznajmljenom stanu, jer je to u vecini slucajeva jeftnijie nego podici kredit za stan. Mracis bez ikakvog iskustva i rada na zapadu da bi pricao o tome.

      1. Posle 32 godine iskustva i neprekidnih putovanja itekako umem da prepoznam kada neko pise na temelju informacija koje je, valjda, pokupio po internetu. VAT broj, iliti PIB, mozete i u Srbiji maltene za dan da izvadite. Problem je pocetni kapital za pokretanje biznisa, posto vam niko ne daje ni prostor ni opremu zabadava, a kamoli da vam oprasta doprinose ili poreze. To sto vi pricate su zanati za koje najcesce ide pausal, a ne firma (d.o.o., GMBH, itd.) za koju vam treba ogroman kapital. Bez firme nema ni uvoza/izvoza, proizvodnje ili nekih usluznih delatnosti. Dozvole, dragi Nikola, su posebna prica. Dobiti dozvolu iliti licencu za odredjene delatnosti je pravo umece, da ne kazem nemoguce. Evo, hocete da budete turisticki vodic u Austriji? Nema problema, izvadite „VAT“ preko interneta i odslusajte 3 godine specijalne skole za 30.000 Eura pa polazite za licencu. Ne pricajte o stvarima o kojima ocigledno ne znate mnogo.

         1. Na prvom mestu, itekako znam o cemu govorim.
            Na drugom mestu ko bi Vam oprastao poreze, to jednostvano morate da placate.
            Mozete da imate i firmu iz svog stana, tako vecina pocinje i uopste Vam ne treba kapital jer mozete Kickstarterom da ga sakupite ili kao startup od drzave ako Vam projekat valja. Nije tacno da bez firme nema uvoza ni izvoza, mozete to da radite i sami.
            Ne izvozite oruzije niti avionske delove, vec pokrecete startup biznis.
            Dobiti dozvolu za delatnost kojom zelite da se bavite zahteva na prvom mestu obrazovanje i kvalifikaciju a ne lepe zelje.
            Nije tacno da je to nemoguce dobiti vec je potrebno znati sta i od koga trazite.
            Licenca od 30.000 je nista ako Vi pravite posao koji ce je isplatiti za 2 meseca a licenca Vam ostaje.
            Svedska, Danska, Nemacka, Francuska, Engleska pa i Austrija su raj za startup, informisite se pa pricajte.
            Svi inace koji nesto suprotno od Vas znaju i misle lazu po Vama, te proverite koliko ste Vi u pravu.

4. Какво је то накарадно образложење без чињеница „политичари су конструктивни без камера“. Сви грађани Србије су „политичари“ у 21 веку. Изгледа да директор ЦЕСИД-а сматра да су политичари у Србији неуро хирурзи који „оперишу“ пацијенте у дубокој анестезији.

   1. Čemu uopšte služe ovakvi članci? Ovde društvo boli uvo za studente, za obrazovanje i znanje. Ovde nikoga ne interesuje dobro školstvo – ni državu, ni roditelje, ni profesore, ni decu. Sve je laž, pretvaranje, ulizištvo i politika nezameranja. Mi smo duhovno mrtav narod. Ćao, nema više.

5. Школовање кошта, нико не улаже више од онога што му се у Србији неће вратити.

6. A šta će vam efikasnija nostrifikacija diploma?
   Ako se (iz nekog baš suludog razloga) vraćate u Srbiju, uradite isto što i ostali normalni Srbi: kupite diplomu!
   I nemojte ni slučajno pomisliti da ste s vašim pravim diplomama ovde dobrodošli i da nekome trebate!

7. Navodim samo detalje iz biografija: Aleksandar Ljubomirovic radio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji (2016) i Ministarstvu spoljnih poslova (Sektor za bezbednosnu politiku) Irina Tarbuk studira medjunarodnu bezbednost, .Zavrsila je praksu u Ministarstvu spoljnih poslova , sektor za bezbednosnu politiku…Nagradno pitanje od 1.000.000 pendreka: Ko je osnovao ovu „studentsku organizaciju“ i sa kojim ciljem ?! Podaci su verodostojni i nemate ni jedan razlog za cenzurisanje.

8. I ja sam tako mislila kad sam odlazila… pre 13 godina

9. 100% koji ovde zavrse skolu zeli da ode… Odnos broja studenata u inostranstvu u odnosu na domace je verovano 1:50, ako ne i vise. Tako da je jasno koliko je zapravo to zanemarljiv broj pa sve da nije 70% nego 100%. A postavlja se i pitanje koliko je onih koji studiraju tamo, a da njihovi roditelji ovde vec nemaju mnogo vise nego ostali, pa im je povratak zapravo laksi nego da tamo pocinju od 0, jer ovde vec imaju vise nego dovoljno.

10. Alo, alo
    imam ja nekoliko napomena za komentare pune teških frustracija, koji se lavinski ispucavaju na stranicama Danas-a (Za koga botuju ovi komenatori pitaj boga. Radi se, uglavnom, o istoj ekipi koja kruži naokolo i prosipa crne misli, uvrede, poniženja, …. Sudeći po sadržaju, moguće je i da nisu botovi, pošto teško da bi ozbiljni igrači angažovali ovakve „saradnike).

    Sažeto, kaže se bežite iz Srbije. Nisigurno je. Poremećeno je. Sirotinja an sve strane.

    Pa hajde da vidimo par stvari:
    1. Preporučuje se odlazak na Zapad, u uredjene, stabilne i razvijene zemlje. Hajde sada da se pitamo da li je tim zemljama to palo sa Marsa, ili je to plod decenijskog (i vekovnog) predanog rada i napora čitavog naroda, uz ogroman doprinos onih najkreativnijih. Nisu tim zemljama to doneli njihovi emigranti (u Ameriku, ne primer). Prema tome, obaveza je svakog gradjanina Srbije da, dan za danom, doprinosi da mu se zemlja izgradjuje. Znaju to mladi ljudi, nema spora oko toga.
    2. Zadnjih godina sposobni (najčešće mladi) ljudi su našli rešenje da živeći u Srbiji rade za inostrana tržišta. Reč je o više desetina hiljada stručnjaka (IT, Projektanti, Dizajneri, …) koji uspešno rade na najzahtevnijim tržištima, stekli su reputaciju ozbiljnih profesionalaca, dobro zaradjuju. Ima i povratnika iz tih razvijenih i „obećanih“ zemalja. Dakle, ako se zna znanje može se itekao i iz Srbije, a socijalno gledano neuporedivo bolje od statusa tudjina u nekoj drugoj zemlji.
    3. Ako niste sigurni šta SVE zanči biti tudjin onda je dobro da se raspitate. I to odredjuje gde ću da živim, gde će mi deca rasti, itd, itd.

    Omladino, uključite sve moguće filtre kada tumačite stavove odreslih. Ima nas svakakvih. Budite oprezni.

    1. Sve ovo – sa varijantama – sto ste napisali sam slusala od studentskih demonstracija marta 1991-ve, propagirala isto kao clan DS-a (buduci muz je bio u Gradjanskom savezu) i konacno odustala posle ubistva Djindjica. Otislli smo sa dvoje male dece 2006-te, vec uveliko matori za tu avanturu. Radila sam tada za UN a muz za stranu firmu. Otisli smo zato sto nisam htela da mi za sina i cerku budu uzori kladionice, navijaci, Legija, sponzoruse, turbo-folk, splavovi… i Veliki Brat. Ili da mozda otkace sve to i budu predmet podsmevanja u drustvu. Ne razumem zasto ste frustrirani. Svako neka radi sto misli da je pametno – za njega. Iz licnog iskustva tvrdim da ste u pravu: „Tek kad covek ode vidi sta je imao a sad je izgubio“. Ja sam, na primer, tek ovde, u USA, shvatila koliko sam u Beogradu imala ponizenja, psihicke torture, diktature mediokriteta, maltretiranja banalnostima, strahova, neizbeznosti „da se snadjes kao necovek“ da bi – gle paradoksa – ziveo kao covek… Sreca da mi ama bas nista od toga sto sam izgubila i ne treba. Srecno svima kako god da odluce.

11. Gluplju izjavu ne cuh odavno, od ove o pojednostavljenoj nostrifikaciji diploma. I sta onda, zaposli se za 30hilj kad je nostrifikuje. Pazi ‘motivaciju’ za povratak.

12. 30 .000 studira u Srbiji i vi bi da to bude 1:1 jedino ako ne zovete studentima razne segaMege,Alfaanalfabete,ostala isturena odeljenja po Sremskoj Kamenici,Putincima,Popincima,Sava Centru,Šimanovcima i rasadniku Mitrovica,Blace i Zeječar.Šta da radimo sa tolikim stručnjacima u državnoj upravi ima viška 800% za svaki slučaj.

13. Pričam ti priču! Tipična izjava jednog verovatno „državnog“ studenstkog funkionra. Sične izjave slušamo decenijama od vremena Tita do danas Vučića! Lično sumnjam da bi su u Srbiju vratilo ne više od samo 10% diplomaca iz inostranstva. Već na fakultetima npr. u Nemačkoj na kojima studije završavaju studenti tzv. „deficitarnh zanimanja“ ih love“ lovci talenata“ nudeći dobro plaćene poslove. Malo je naših diplomaca koji će se sa obećane mogućnosti odlične zarade, dobrog i sa prave strane viđeno sigurnog života vlatilo na Vučićevu platu koju propagira već godinama od npr. 500 evra, bez mogućnosti da nađe dobar stan i sređen život. Za te mlade ljude nisu život splavovi, TV šund programi, prostitucija i diktatura jednog čoveka, stanovanje u zajednici sa dedom, babom, roditeljima i braćom ili sstrama u istom stanu i sl. nego rad i uspeh na svim poljima. Toga, nažalost, bez partijske knjižice i prodora u vrh srpske vlasti, nema. To će im, između ostalih, kočiti i oni kadrovi sa kupljenim ili izfoliranim diplomama sa domaćih fakulteta -nedoučenih ali dovoljno podguznih da uz AV tiranišu i uništavaju Srbiju!