Iz kojih škola dolaze najuspešniji kandidati, a kako su prijemni uradili odlikaši: Analiza upisa na Medicinski fakultet u Beogradu

Danas su neki prinuđeni da u prvu godinu upišu praktično sve one koji se prijave, a neretko se dešava da slobodnih mesta posle prvog upisnog roka ostane i na budžetu.

Da su se fakulteti kojim slučajem odlučili da postave uslov koji važi na beogradskom Medicinskom fakultetu – da kandidati moraju da polože prijemni kako bi se uopšte kvalifikovali da budu rangirani, praznih mesta ostalo bi na pretek.

Medicinski ne odustaje od kriterijuma da je za prolaz neophodno da kandidat ima najmanje 51 odsto tačnih odgovora na testovima iz biologije i hemije, a takvih je ove godine bilo 558, od 995, koliko ih je izašlo na prijemni ispit.

Da nije bilo pomenutog ograničenja konačna rang-lista izgledala bi drugačije, a čak 200 svršenih srednjoškolaca iz grupe onih koji su položili prijemni bilo bi oštećeno. Jer, ako bi se gledao samo broj poena po osnovu uspeha koji su kandidati postigli tokom srednje škole, niko ispod proseka ocena 4,8 ne bi mogao da dobije indeks Medicinskog fakulteta.

Detaljna analiza koju je uradio profesor Dušan Popadić, prodekan za redovnu nastavu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pokazuje da su najuspešniji budući brucoši medicine završili gimnazijsko obrazovanje, a i oni koji su iz gimnazija izašli kao vukovci takođe su pokazali najviše znanja na prijemnom.

Gimnazijalci najbolji

– Ove godine se za polaganje prijemnog ispita prijavilo 1.014 kandidata, a na ispit je izašlo 995. Od tog broja, 209 je imalo maksimalan broj bodova (40) po osnovu uspeha iz srednje škole, ali među njima nisu svi nosioci diplome „Vuk Karadžić“, već je bilo i 34 kandidata koji su srednje škole završili u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i slično i oni imaju nižu prolaznost nego oni koji dolaze iz gimnazija i srednjih stručnih škola u Srbiji. Od ukupnog broja kandidata koji su imali 40 poena, prijemni je položilo 173, a 36 nije, odnosno prolaznost je bila 82,8 odsto – kaže Popadić.

Kada je reč o kandidatima koji su iz gimnazija došli sa 40 poena, takvih je ove godine bilo 136, a od njih je 121 položio prijemni (prolaznost 89 odsto), dok je od 39 kandidata sa maksimalnim brojem bodova koji su završili srednje stručne škole (pre svega medicinske, medicinsko-hemijske, zubotehničke…) prag za prolaz na prijemnom dostiglo 29 (prolaznost 74,4 odsto).

U statistici se pojavljuje i kategorija onih koji su došli iz inostranstva, završili su internacionalne ili privatne srednje škole u Srbiji, ali ih naš Jedinstveni informacioni sistem (JISP) ne prepoznaje, pa se iz tog razloga vode kao kandidati iz nepoznatih škola. Takvih je ove godine sa 40 poena bilo 34, a 23 je položilo prijemni i njihova prolaznost je 67 procenata.

Na prijemni je ove godine izašlo 329 svršenih srednjoškolaca koji su bili jaki odlikaši, odnosno imali su prosek tokom srednje škole između 4,75 i 4,99, a prag za prolaz je dostiglo 204 (62 odsto).

Posmatrano po tipu škole koju su završili, 78 odsto jakih odličnih iz gimnazija je položilo prijemni, 48 odsto iz stručnih škola, a oko 40 odsto iz nepoznatih škola.

Statistika pokazuje da se sa smanjenjem prosečne ocene smanjuje i procenat uspešnosti na prijemnom, pa je tako samo nešto preko petine onih koji su imali prosek manji od 4,25 uspelo da položi prijemni.

I ovde su gimnazijalci bili bolji, a od njih pak kandidati iz nepoznatih škola (s tim što je ovde reč o malom broju kandidata).

Analiza je pokazala i da su generalno mladići bili uspešniji na prijemnom od devojaka, koje prednjače kada se posmatra ukupan broj izašlih na ispit.

Naime, prijemni je polagalo 266 muških i 729 ženskih kandidata. Prolaznost kod mladića je 62,8 odsto, a kod devojaka 53,6.

Prodekan Popadić iznosi još jedan zanimljiv statistički podatak: da nema prijemnog ispita Medicinski fakultet bi bio još više „ženski“ – sada je taj odnos dva prema jedan, a da nema prijemnog bio bi tri prema jedan u korist devojaka.

Koje škole daju najbolja znanja?

Prošle godine su prema rezultatima pokazanog znanja na prijemnom najuspešniji kandidati došli iz Užičke gimnazije, a ove godine generalno prednjače beogradske gimnazije.

U statistici su škole razvrstane po tome koliko njihovih bivši đaka se opredelilo za studije na beogradskom Medicinskom fakultetu, pa treba imati na umu da tamo gde je ovaj broj mali, to nije relevantan podatak za izvođenje zaključaka.

Ovde takođe treba napomenuti da se učenici iz velikih gradova poput Novog Sada, Niša i Kragujevca mahom opredeljuju da tu studiraju, jer su u pitanju veliki univerzitetski centri.

U prilog tome svedoči i podatak da su samo dva kandidata iz Novog Sada polagala prijemni na beogradskom Medicinskom fakultetu.

U grupi gimnazija iz kojih je došlo više od 10 kandidata, po rezultatima prednjače sada već bivši učenici Treće, Devete i Desete gimnazije u Beogradu.

– Ako se kao parametar posmatra prolaznost, najuspešniji su kandidati iz Treće gimnazije, jer je 92 odsto položilo prijemni. Iz Devete je prolaznost 85 odsto, ali su oni imali više poena na prijemom nego učenici koju su završili Treću, a vukovci iz Desete su imali imaju više poena na prijemnom nego oni iz Treće, tako da se tu pravi krug. Ipak, kandidati koji dolaze iz ovih gimnazija su drastično bolji od ostalih. Posle njih slede oni koji su završili Prvu, Četrnaestu i Petu beogradsku gimnaziju – kaže Popadić.

Kada je reč o gimnazijama iz unutrašnjosti Srbije, bez obzira na to koliko su dale kandidata, izdvaja se gimnazija u Jagodini – svih njihovih šest bivši đaka je položilo prijemni i ostvarilo u proseku 47,83 boda, od mogućih 60.

Slede gimnazija u Loznici (prolaznost 100 odsto i prosek 44,5 poena), gimnazija u Čačku (prolaznost 90 odsto, prosek 46 bodova), gimnazija u Smederevu (82 odsto prolaznost i 43,18 bodova na prijemnom), Zrenjaninska gimnazija (prolaznost 86 odsto, prosek na prijemnom 42,43 boda) i Užička gimnazija (prolaznost 73 odsto, prosek 41,67 poena).

Među srednjim stručnim školama prednjače bivši učenici Medicinske u Kraljevu, gde je prolaznost 80 odsto, a kandidati su na prijemnom ostvarili prosečno 34,9 bodova, zatim Medicinske škole u Šapcu (prolaznost 75 odsto, 34,5 poena) i u Valjevu (prolaznost 60 odsto, prosek 35,4 boda).

Zanimljivo je da su kandidati koji su došli iz beogradskih medicinskih škola postigli dosta lošije rezultate. Među njima su se najbolje pokazali oni koji su završili Zubotehničku školu (prolaznost 38 odsto, posek 28 poena) i Medicinsku školu „Beograd“ (prolaznost 35 odsto, prosek 27 poena).

Popadić kaže da su oni koji su bili najuspešniji na prijemnom ispitu budu i najuspešniji studenti posle prve godine.

– To kakav imaju uspeh na prijemnom ispitu je mnogo bolji prediktor uspeha na studijama nego što je to broj bodova koji donose iz škole – ističe naš sagovornik.