Iz krize ka novoj Evropi

Prvih dana septembra tročlana komisija EU, MMF i Centralne evropske banke napušta Grčku neobavljenog posla, jer nije ispunila preuzete obaveze: smanjenje plata državnoj administraciji, započinjanje privatizacije državnih firmi i zavođenje reda u naplati poreza. Portparol Ministarstva ekonomije Nemačke upozorava da „Grčka pristupa reformama bez odlučnosti“, a ministar ekonomije, Filip Rosler u intervjuu Di Veltu ostavlja mogućnost da se „u kratkom roku Grčka vrati svojoj nekadašnjoj valuti – drahmi“. Eventualni bankrot Grčke platili bi pre svega njeni stanovnici. Posle dve nedelje tročlana komisija se vratila 14. septembra u Atinu. Ispuni li Grčka uslove i pokaže odlučnost u sprovođenju dobiće sledeću tranšu pomoći. Istog dana sa dolaskom tročlane komisije, u video-konferenciji Merkel – Sarkozi – Papandreu, Nemačka i Francuska izvršile su pritisak na Grčku da odlučno ispuni zahteve EU.

Prezaduženost država je pogodovala berzanskim špekulacijama. Loran Pariso, predsednica Unije poslodavaca francuske (Medef) optužuje finansijske krugove SAD da su mahinacijama napali Evropsku uniju i evro. Ističe da „ne treba da budemo naivni… ako je EU napadnuta, to nije jer je slaba, već zato što je jaka“. Vivian Reding, potpredsednica Evropske komisije bila još je jasnija 8. septembra na konferenciji u Helsinkiju: „Evro je svetska moneta. Neki ne vole tu činjenicu. To su isti oni koji su želeli smrt evra još pre njegovog rođenja. Isti koji pokušavaju da destabilizuju tržište Evrope kako bi skrenuli pažnju sa budžetskih i monetarnih problema drugih kontinenata. Ne smemo da upadnemo u klopku, jer je evro naša snažna valuta…“

Iako su 21. jula šefovi država evrozone doneli prve mere za sprečavanje krize evra, zbog grčkog državnog deficita ali i kako bi se obuzdale naredne krize, berze EU, kao i svetske berze beleže drastičan pad vrednosti akcija, jer doneta rešenja države članice još nisu usvojile u svojim skupštinama. Najveći pad beleže akcije banaka! Akcije Sosiete ženeral su od kraja jula do danas pale za 58 odsto, sa nešto manjim gubitkom je slede akcije Kredi agrikol, BNP, Deksie… Ne zaboravlja se da je kriza 2008. započela propašću banaka i redovima štediša pred bankarskim šalterima. Netransparentnost banaka takođe utiče na nestabilnost i otežava izlazak iz krize. Pol Polen, profesor univerziteta u Orleanu i predsednik komisije Finansijski sistemi ekonomije Nacionalnog statističkog informacionog saveta, optužuje banke da ne daju potrebne podatke, što „izaziva krizu finansijskog sistema“.

Suočene sa krizom zemlje evrozone donose 21. jula odluku, doduše još ne sprovedenu u potpunosti, da Evropski fond za finansijsku stabilnost (FESF) ubuduće raspolaže sa 500 milijardi evra, sa kojima će moći da priskače u pomoć državama-članicama zapalim u teškoće. Pri tome su drastično smanjene kamate za sredstva pozajmljena od FESF sa više od pet na oko 3.5 odsto. Pri tome se i rok otplate produžava od 7.5 na 15 godina. Pokazalo se da su ove odluke bile nedovoljne, jer se kriza nastavlja, i da je na jesen neophodno doneti dugoročnije mere. Angela Merkel i Nikola Sarkozi, 17. avgusta iznose usaglašene predloge za rešenje krize.

Prvo, predlažu „ekonomsku upravu“ evrozone, koju bi, u prvom trenutku, činilo 17 šefova država evrozone, koji bi se sastajali najmanje dva puta godišnje. Upravom bi predsedavao predsedavajući EU, Herman van Rompej. Postepeno snaženje jedinstvene ekonomske uprave u evrozoni vodi federalizaciji ekonomija evrozone i jačanju evra. Iako je evro, kad je uveden, bio slabiji od dolara, danas vredi od 1.4 do 1.45 dolara. Ipak, većina država sveta (61 odsto) drži još uvek svoje rezerve u dolarima, a 22 odsto u evrima, iako je u evrima sklopljeno više od polovine svetskih trgovačkih ugovora!

Drugo, svih 17 država članica evrozone morale bi da u svoje ustave unesu odredbu o uravnoteženosti budžeta. Iako većina država, kojima je evro zvanična moneta, podržava ovu odluku, put ka njenom usvajanju je težak i dug jer pojedine države teško i komplikovano menjaju ustav ili nemaju dovoljnu većinu u parlamentu neophodnu za ustavnu izmenu.

Treće, Nemačka i Francuska se zalažu za uvođenje takse za finansijske transakcije kako bi se sprečile, prevashodno berzanske špekulacije. Iako se o uvođenju ove takse već razgovaralo u EU još uvek se nije daleko odmaklo u razgovorima.

Četvrto, neophodno je usaglasiti poreze na poslovanje preduzeća u njihove dve zemlje. Iako je poresko usaglašavanje do skoro bila tabu tema u EU dogovoreno je da ono treba da stupi na snagu 2013. u ove dve zemlje, koje čine „motor EU“. Put do usaglašenih poreza nije ni malo lak, jer dve zemlje imaju različite sisteme i potpuno drugačije poreske olakšice. Pored toga različita je i poreska raspodela između centralne i lokalne uprave. Jednom usaglašeni porezi između Pariza i Berlina dugoročno će voditi ka usaglašavanju poreza u celoj EU. Naravno, nerazvijenije zemlje, po pravilu države nekadašnje članice istočnog bloka, zadržaće duže vreme daleko manje poreze kako bi privukle strane kompanije i investitore.

Posle predloga predsednika Sarkozija i kancelarke Merkel kretanje ka „evropskoj upravi“ evrozone ubrzano je. Predsednik EU, Herman van Rompej, predložen za prvog budućeg predsednika Uprave, podržavajući francusko-nemačke predloge izjavljuje: „ako sve države budu poštovale pravilo o uravnoteženosti budžeta nikada neće biti krize… ne može se imati zajednička moneta bez zajedničke ekonomije…“ Španija i Francuska su već najavile i preduzele korake za uvođenje ustavne odredbe o uravnoteženosti budžeta. A nakon sastanka predsednika Komisije (vlade) EU Baroza i predsednika vlade Italije Berluskonija, saopšteno je 13. septembra da su se dva predsednika složila da je „neophodna veća integracija evrozone“.

Očito će narednih meseci biti vrlo živo u Briselu. Sve češće se čuje da EU više pati od političkih nego od finansijskih ili ekonomskih slabosti. Ponavlja se – „nemoguća je monetarna unija uz očuvanje budžetske suverenosti pojedinih članica“. Rešenje krize će po svim naznakama voditi ka snaženju EU i njenoj postepenoj, ali sigurnoj federalizaciji i to ne samo u finansijama i ekonomiji. Na primer, Francuska, ohrabrena uspešnom akcijom u Libiji već predlaže formiranje glavnog vojnog štaba EU.