Iz mašinske škole do diplome sestre po ubrzanom kursu: Kako rešiti problem nedostatka medicinskih sestara u Srbiji?

Radi se o problemu koga su svi svesni i na koji upozoravaju strukovna udruženja. Rešenja za sada nema.

Hroničan nedostatak kadra

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u 2021. godini je radilo 43.164 medicinskih sestara i tehničara, što je za oko 6.000 više nego pre pandemije.

Goran Jovanović, predsednik Sindikata medicinskih sestara i tehničara, upozorava međutim na drugu stranu ove statistike. Kako kaže, u zdravstveni sistem Srbije ušao je veliki broj medicinskih sestara preko programa prekvalifikacije koji u privatnim medicinskim školama traju pet do šest meseci.

– Takve koleginice i kolege dobijaju zvanje medicinska sestra-tehničar, a da nisu kompetentni za izvođenje složenijih sestrinskih intervencija i ovaj problem je prisutan i u primarnoj i u sekundarnoj i u tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti. Oni ne mogu samostalno da obavljaju poslove, neki čak nisu ovladali ni osnovnom terminologijom, zbog čega smo tražili da budu pod nadzorom iskusnih kolega. Međutim, zbog kovida i obima posla često nemamo vremena da ih uvedemo u sistem – kaže Jovanović, uz opasku da je i medicinskim sestrama i tehničarima koji završe redovno školovanje potrebno nekoliko godina da ovladaju svim procedurama.

Sagovornik Danasa ističe da se struka mora pozabaviti ovim problemom, jer su zbog odlaska velikog broja iskusnih medicinskih sestara u inostranstvo vrata otvorena onima koji su se prekvalifikovali, zbog čega procenjuje da će u budućnosti ovi kadrovi činiti između 20 i 30 odsto zaposlenih.

U ovom trenutku u Srbiji rade 632 medicinske sestre i tehničari na 100.000 stanovnika, što je daleko manje u poređenju sa prosekom Evropske unije.

Doktor Georgios Konstantinidis, predsednik Komore zdravstvenih ustanova Srbije, objašnjava da je broj medicinskih sestara i tehničara u Srbiji na 100.000 stanovnika između 20 i 25 odsto manji u poređenju sa prosekom EU.

– Problem nedostatka zdravstvenog kadra je trenutno najveći problem u svetu. Procenjuje se da je potrebno 80 miliona zdravstvenih radnika a trenutno ima 65 miliona. Prvi put ove godine Svetska zdravstvena organizacija u svojoj analizi je problem nedostatka kadra postavila na prvo mesto procenivši da je to čak tri puta veći problem od nedostatka finansijskih sredstava. Radi se dakle o globalnom fenomenu, koji je prisutan i u Srbiji. Nama nedostaju specijalisti, nedostaje nam kvalitetan nemedicinski kadar u zdravstvenim ustanovama i nedostaju nam medicinske sestre i tehničari. Stvar se dodatno komplikuje programima prekvalifikacija gde se redovan obrazovni program zamenjuje kursevima. Čak i u situacijama kada postoji dobar kvalitetan program, nema uvek i garancija da će on biti sproveden na odgovarajući način – navodi dr Konstantinidis.

Šta kaže zakon?

Zakon o srednjem obrazovanju propisuje da svako posle završenog srednjeg obrazovanja može da se upiše u školu radi prekvalifikacije, dokvalifikacije, specijalističkog ili majstorskog obrazovanja.

Od kandidata se zahteva završena četvrogodišnja srednja škola, što praktično znači da se iz bilo kog područja rada može prekvalifikovati u medicinsku sestru.

To je, prema oceni Gorana Jovanovića, jedan od ključnih problema. Nekada je, kaže, bila praksa da se kandidati koji su završili određeni smer medicinske struke mogu prekvalifikovati na drugi, danas se u prekvalifikaciju ulazi iz privrede, sa završenom mašinskom, poljoprivednom školom i slično.

Na isto ukazuju i iz Komore medicinskih sestara i tehničara. U pisanim odgovorima Danasu oni navode da je jedan od njihovih predloga bio da se upravo ograniči mogućnost prekvalifikacija iz zanimanja koja nisu srodna.

U Ministarstvu prosvete na drugoj strani objašnjavaju da svaka škola koja u ponudi ima, na primer, obrazovni profil medicinska sestra-tehničar ima prava da vrši prekvalifikaciju, dokvalifikaciju i specijalizaciju.

Prema njihovim podacima dokvalifikaciju, prekvalifikaciju i specijalizaciju u području rada Zdravstvo i socijalna zaštita, za obrazovni profil medicinska sestra-tehničar u Srbiji u školskoj 2021/22. sprovodilo je 28 javnih srednjih škola u 25 lokalnih samouprava širom Srbije.

– Za prekvalifikaciju za ovaj obrazovni profil upisalo se 477 kandidata, a za dokvalifikaciju 105 kandidata – kažu za Danas u Ministarstvu prosvete.

Oni u ovom trenutku nisu imali podatke za privatne škole koje sprovode ovakve programe. Ono što je poznato međutim jeste da je trenutno akreditovano 17 privatnih škola koje školuju buduće medicinske sestre-tehničare i sve one, pored redovnog obrazovanja, imaju pravo i da rade prekvalifikacije.

Gde je rešenje?

Goran Jovanović, predsednik Sindikata medicinskih sestara i tehničara, kaže da problem nedovoljno obučenih sestara i tehničara nije nepoznat.

On napominje da su ovog problema svesni i u Ministarstvu zdravlja i u Ministarstvu prosvete, o čemu se razgovaralo na sastanku krajem 2021. godine, kada je dogovoreno i da se napravi radna grupa koja bi se bavila ovim pitanjem. Međutim, raspisani su izbori, čekalo se sa formiranjem Vlade tako da u međuvremenu ništa nije urađeno.

Iz Komore sestara i tehničara takođe kažu da su upoznati sa ovim te da su u više navrata slali dopise nadležnima.

– Odbor za obrazovanje je organ Komore koji se, u skladu sa svojim propisanim nadležnostima, obraćao, u više navrata prethodnih godina (od 2016. godine) pisanim putem, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS i isticao mišljenje i samog Odbora, a i Komore u celini, da treba ograničiti mogućnost prekvalifikacija naročito iz određenih zanimanja koja nisu uopšte srodna (na primer kuvari, frizeri i sl.) u profil medicinska sestra-tehničar, zatim da treba pooštriti kriterijume za mogućnost prekvalifikacija, povećati fond sati praktične nastave, kao i da lica koja vode ove učenike (iz prekvalifikacije) na praktičnu nastavu u zdravstvene ustanove moraju i sama imati iskustva u radu sa pacijentima – kažu iz Komore.

Doktor Georgios Konstantinidis istovremeno ukazuje na širu sliku, ističući da je potrebna veća finansijska stimulacija.

– Kada neko radi posao koji nosi toliku odgovornost, onda očekuje odgovarajuću materijalnu satisfakciju. Pored toga zaposlenima je potrebna i neka vrsta moralne satisfakcije odnosno potrebno je da se celokupan odnos prema zdravstvenim radnicima promeni. U našem okruženju mi imamo primer Rumunije, koji može da bude upozoravajući. Rumunija je u periodu pre pandemije ostala bez skoro trećine svog zdravstvenog kadra koji je otišao u druge zemlje zbog veće zarade. Taj trend je sada preokrenut ali je to postignuto povećanjem plata. Kada pogledamo druge zemlje Balkana, vidimo sličnu situaciju kao i u Srbiji. U Hrvatskoj recimo postoji i odliv kadra u druge delatnosti, pa se tako medicinske sestre zapošljavaju u turizmu jer imaju veću zaradu. Verujem da je slična situacija u Srbiji – navodi dr Konstantinidis.