Iz penzije za katedru

Sve do izmena Zakona o visokom obrazovanju, 2010, ovo zvanje se moglo dodeliti samo profesoru penzionisanom posle stupanja zakona na snagu 2006. Iako je izmenama ova rečenica izbrisana, u akademskoj zajednici i dalje postoje nesporazumi ko može da bude predložen za kandidata.

Primer za to je Fakultet političkih nauka, koji bi uskoro trebalo da dobije prvog profesora emeritusa. Sa tog fakulteta na Beogradski univerzitet stigla je kandidatura Vukašina Pavlovića, dok grupa profesora FPN koji su za ovo zvanje predložili Radoslava Ratkovića tvrdi da je prilikom izbora kandidata narušena procedura, upravo zbog nedoumica koje je proizvela pomenuta izmena zakona.

Nezvanično saznajemo da je fakultet od Univerziteta dobio mišljenje da je procedura izbora kandidata za emeritusa urađena u skladu sa propisima.

– Tačno je da je izmenama zakona otvorena mogućnost da svi penzionisani profesori mogu da budu predloženi za zvanje emeritusa. Ranije je bila praksa da se postupak pokreće u prvoj godini kada profesor ode u penziju, ali sada to ne važi. Međutim, to nije počasna nego radna funkcija i onaj ko je izabran za emeritusa treba da doprinese radu fakulteta i univerziteta. On nije angažovan na osnovnim studijama, ali učestvuje u izvođenju nastave na master, doktorskim i specijalističkim studijama, kao i u istraživanjima – objašnjava Branko Kovačević, bivši rektor BU i dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Titula profesora emeritusa dodeljuje se penzionisanim profesorima koji su u svojoj karijeri postigli značajne rezultate, stekli međunarodnu reputaciju i doprineli ugledu univerziteta na kome su bili zaposleni. Kandidate predlaže fakultet, a odluku donosi Senat univerziteta. Zakon je ograničio da ukupan broj emeritusa ne može biti veći od tri odsto, od ukupnog broja nastavnika zaposlenih na određenom univerzitetu, a Kovačević kaže da slična pravila važe i na stranim visokoškolskim ustanovama.

– Na Beogradskom univerzitetu ima 3.000 profesora, što znači da ne smemo imati više od 100 emeritusa. Vodi se računa da se ta kvota ne popuni jedne godine. Zvanje profesora emeritusa godišnje može da dobije četiri kandidata, sa svake grupacije fakulteta, ali je bilo primera da neki fakulteti nikoga ne predlože. Recimo, društveno-humanistička grupacija je najbrojnija i čini polovinu univerziteta, ali emerituse imaju samo Filozofski i Filološki fakultet. U pitanju je procena fakulteta da li imaju dobrog kandidata, jer to treba da bude čovek koji je na neki način obeležio epohu. Neki smatraju da nemaju tako dobre kandidate koji bi mogli da prođu. A na pojedinim fakultetima, kao što je Medicinski, imaju puno dobrih kandidata – kaže Kovačević.

Dodatni razlog zbog koga visokoškolske ustanove pažljivo ulaze u ovu priču je i materijalni, jer platu profesoru emeritusu obezbeđuje fakultet na kome je on bio zaposlen, ukazuje Kovačević. Prema propisima Beogradskog univerziteta, emeritus ima pravo na doživotnu naknadu u mesečnom iznosu od 30 odsto bruto plate redovnog profesora. 

Ko su emeritusi

Zvanje profesora emeritusa na Univerzitetu u Beogradu dodeljeno je, između ostalog, Mariji Bogdanović i Ljubomiru Maksimoviću sa Filozofskog fakulteta, Slobodanu Grubačiću sa Filološkog, Jagošu Puriću sa Fizičkog, Miodragu Ostojiću sa Medicinskog i Srđanu Stankoviću sa Elektrotehničkog fakulteta.