Iz ratnog okruženja u egzistencijalnu neizvesnost

Mada evropske zemlje po svojim i međunarodnim zakonima imaju obavezu da prihvate i pomognu te mlade izbeglice, od kojih mnogi nemaju više od 12 godina, ono što im se pruža nije ni izdaleka dovoljno za normalan život mladih. Osim toga, često su i životno ugroženi jer nemaju ni sigurna prebivališta ni dovoljno hrane.

U Rimu su proletos otkrivena 24 avganistanska tinejdžera koji su spavali u gradskoj kanalizaciji. Prošle godine su u Italiji stradala dva adolescenta iz Avganistana, čija su tela pronađena u lučkim kontejnerima. Teški uslovi mlade azilante iz Avganistana čekaju i u Grčkoj, koja daje vrlo malo dozvola za ostanak izbeglica, ali i u drugim zemljama EU. U Parizu, gde je ove godine prvi put pristiglo više Avganistanaca nego izbeglica iz podsaharske Afrike, zvaničnici priznaju da nemaju adekvatno rešenje za njih.

EU nema preciznu statistiku o broju mladih Avganistanaca na njenoj teritoriji, ali se smatra da ih je na hiljade. UNHCR je saopštio da je lani 3.090 mladih Avganistanaca čekalo azil u Austriji, Velikoj Britaniji, Danskoj, Švedskoj i Nemačkoj, što je dvostruko više nego 2007. „Oni uveliko dolaze u Evropu“, izjavio je Pjer Henri, direktor francuske agencije za azilante. U Evropi ih nalaze na najrazličitijim mestima, od napuštenih zgrada i pustih farmi do metroa i kanalizacionih sistema, gde se skrivaju od policije.

Obezbeđivanje školovanja za izbeglice je prava retkost, a pošto nemaju normalne uslove za život mnogi su i žrtve radne i druge eksploatacije, uključujući i seksualnu. Tvrdi se da oni u Evropi često žive u težim uslovima od onih koje imaju u Pakistanu i Iranu, gde je, takođe, dospelo dosta mladih Avganistanaca. Njihov povratak u domovinu zasad je nerealna opcija jer se bezbednosna situacija u Avganistanu pogoršava.