Sudanska vlada juče je obećala 300 miliona dolara „pomoći za izgradnju i obnovu“ Darfura, čime je utrostručila sumu koju je prethodno obećala, izjavio je bivši predsednik SAD Džimi Karter. On je dodao da je predsednik Omar al Bašir takođe voljan da primi međunarodne posmatrače na izborima planiranim za 2009.

Sudanska vlada juče je obećala 300 miliona dolara „pomoći za izgradnju i obnovu“ Darfura, čime je utrostručila sumu koju je prethodno obećala, izjavio je bivši predsednik SAD Džimi Karter. On je dodao da je predsednik Omar al Bašir takođe voljan da primi međunarodne posmatrače na izborima planiranim za 2009. Karter je član grupe „Starijih“, državnika koji u Sudanu pokušavaju da nađu rešenje za okončanje sukoba. U međuvremenu, Nigerija je saopštila da će uputiti trupe i opremu kao deo mirovnih snaga Afričke unije (AU) i Ujedinjenih nacija (UN) koje moraju da budu poštovane. Portparol predsednika izjavio je da će Nigerija nastaviti da podržava misiju Afričke unije u Darfuru uprkos napadima tokom proteklog vikenda kada su pobunjenici ubili 10 vojnika.
Kijev – Ukrajinski ministar za energetiku izvršio je juče pritisak na Moskvu tražeći hitne razgovore povodom ultimatuma Moskve Kijevu da će se, ukoliko ta zemlja ne plati dug od 1.3 milijarde dolara za gas, suočiti sa smanjenjem snabdevanja. Jurij Bojko doputovao je u Moskvu na razgovore s liderima ruskog Gazproma, izjavio je premijer Ukrajine Viktor Janukovič na sednici kabineta i dodao da bi i on mogao da otputuje. „Pitanje je veoma komplikovano“, izjavio je on. I Gazprom i Ukrajina kažu da ova rasprava neće poremetiti ruski izvoz gasa u EU kao početkom 2006, kada je Gazprom ukinuo dostavu Ukrajini zbog rasprave o ceni gasa.
Brisel – Zemlje članice EU postigle su juče dogovor o širenju sankcija protiv vojnog režima u Mjanmaru kako bi izrazile protest zbog krvavog gušenja prodemokratskih demonstracija u toj zemlji. Portugal, koji trenutno predsedava EU, saopštio je da će 27 zemalja Bloka „pooštriti sankcije EU protiv režima u Mjanmaru“. Diplomate kažu da će dodatne sankcije uključiti oštriji vizni režim za članove vojne hunte, kao i pooštravanje zabrana za uvoz određenih proizvoda. Kao deo novih ekonomskih sankcija članice bloka su izjavile da će pojačati zabranu na investicije.
Kijev – Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko rekao je juče da je pet partija ušlo u parlament i pozvao na početak koalicionih pregovora. Juščenko je izneo saopštenje uoči objavljivanja konačnih rezultata nedeljnih izbora koji pokazuju da su njegova stranka i Julija Timošenko, saveznik u „narandžastoj revoluciji“, na ivici da osvoje većinu u parlamentu. Njegovi saveznici su rekli da će on vratiti Timošenkovu na premijersku funkciju ukoliko oni osvoje vladajuću većinu. Takvo saopštenje je, kako se čini, odraz neizvesnosti ishoda glasanja. Posle prebrojanih 99.51 odsto glasova, partija premijera Viktora Janukoviča osvojila je 34.30 odsto glasova, a iza njega sledi Blok Julije Timošenko sa 30.76. Koalicija prozapadno orijentisanog predsednika Juščenka osvojila je 14.19 odsto glasova.
Vašington – Hilari Klinton, senator iz Njujorka, ima najviše šansi da postane kandidat američke Demokratske stranke na predsedničkim izborima, budući da je u protekla tri meseca sakupila više novčanih sredstava za svoju kampanju od glavnog protivnika Baraka Obame, koji je prethodno vodio na toj listi, navodi se u redovnom izveštaju njenog izbornog štaba. U izveštaju se ističe da je vrednost fonda Klintonove u proteklom periodu uvećana za 27 miliona dolara, dok je Obama sakupio 20 miliona dolara. Obamin izborni štab objavio je da je u protekla tri meseca 93.000 novih donatora priložilo svoja sredstva. Nedavno je objavljen i izveštaj Centra za odgovornu politiku, nezavisne ekspertske grupe, u kojem se navodi da je ukupna vrednost izbornog fonda Klintonove 90 miliona dolara, što uključuje 10 miliona dolara preostalih iz 2006. kada je vodila kampanju za reizbor u Senatu, dok je Obama sakupio 79 miliona dolara.
Jerusalim – Izraelski i palestinski lideri postigli su juče dogovor da će pregovarački tim od sledeće nedelje početi sa izradom zajedničkog nacrta budućeg mirovnog sporazuma uoči jesenje bliskoistočne konferencije u organizaciji SAD, saopšteno je juče posle sastanka izraelskog premijera Ehuda Olmerta i palestinskog predsednika Mahmuda Abasa u Jerusalimu. Pregovarački timovi će se sastajati dva puta mesečno, rekao je Dejvid Bejker, portparol izraelske vlade. Dve strane su još neodlučne povodom detalja deklaracija. Abas želi detaljan nacrt sporazuma koji bi se bavio najbitnijim pitanjima, između ostalog Jerusalimom, granicama i palestinskim izbeglicama. Olmert, međutim, želi kraće i neodređenije smernice za buduće pregovore.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari