Iz Udruženja porodica kosmetskih stradalnika kažu da nema napretka bez pronalaska nestalih

Ona je na konferenciji za novinare istakla da se „kosti i grobovi prikrivaju i uništavaju da bi se izbegla odgovornost, a odgvoroni su i Beograd i Priština i predstavnici međunarodne zajednice i sve zemlje čiji su kontigenti KFOR bili na tim prostorima“.

Šćepanović je pozvala vlasti u Beogradu i Prištini da „sednu za isti sto, iznesu informacije i arhivu koju imaju i pronađu nestale“.

Ona je podsetila da nestali „nisu brali cveće pa nestali, već su organizovano i planski otimani iz svojih domova, sa kućnih pragova, sa radnih mesta, ulica i njiva, i za njihove sudbine nema informacija“.

Član Resursnog centra za nestala lica na Kosovu Bajram Ćerkinaj rekao je da je pronalaženje nestalih teško zato što „politika sve to stagnira, posebno u poslednje vreme kada je to još intenzivnije“.

On je istakao da se vlasti u Beogradu i Prištini „ne mogu dogovoriti ni o čemu“ i da ne mogu da primene nijednu odluku oko kojih su se sami dogovorili.

Ćerkinaj je rekao da su porodice nestalih „možda premekane“ prema političarima koji su „da bi došli do vlasti, u stanju sve da naprave“.

On je rekao da međunarodna zajednica pokušava da „održi u životu“ porodice nestalih da bi se njihov glas „malo čuo“, ali je naglasio da njih „niko ne sluša“.

Ćerkinaj je rekao da političari iz Beograda i Prištine nisu primenili ništa iz Briselskog i Vašingtonskog sporazuma, a da „pred medije izlaze i govore kao da su nekakvi heroji, kao da su ne znam šta uradili, a ništa nisu uradili“.

Dodao je da je depolitizacija problema nestalih „veoma teška zato što niko ne želi da dovede humani aspekt u središte“ i istakao da političari žele da rade za „stolicu, položaj, žele da lete u nebo, a ne žele da hodaju zemljom, toliko su zaljubljeni u sebe i isto se ponašaju i u Beogadu i u Prištini“.

Član Udruženja porodica kosmetskih stradalnika Marinko Đurić rekao je da „boli saznanje da već treću deceniju govorimo o nestalima“ i ukazao da je za proteklih godinu dana nestalo „desetine onih koji su očekivali da im se kaže šta se desilo sa njihovim najmilijima“.

On je rekao da „neko sa strane“ zna šta se dogodilo sa nestalima i da to porodice nestalih „osećaju“ i da im se „možda i smeju što takvu nadu gaje u sebi i veruju da će im pomoći oni koji su bili saučesnici ili znaju o tome gde su grobnice, gde su ti ljudi“.