Izabel Iper: Glumica koja „nije umetnica“

Ovo je očito moto koga se i sama drži kao glumica: „O da, ja sam hladna. Pokušavam da izbegnem sentimentalnost, ali to ne znači da emocije ne postoje, već da su na pravom mestu“, kazala je jednom.

„Manje je više“, mnogi će se složiti, njen je zaštitni znak, kao i to da je sve u vezi sa Iper teško dokučivo.

„Često glumce doživljavamo kao oruđe u rukama reditelja, ali Izabel Iper je pravi primer da ova dinamika može da bude i istinska razmena i da glumci mogu da budu pravi pokretači ne samo stvaranja emocija nego i samog koncepta filma“, rekli su čelni ljudi Berlinala povodom priznanja koje će uručiti ovoj dramskoj umetnici.

S ovim poslednjim – da je umetnica – Iper se baš i ne slaže, ne iz lažne skromnosti.

Kaže da sebe tako nikad nije doživljavala.

„Glumac je samo izvođač. Meni je to dovoljno. Ne frustrira, niti me ograničava“, kazala je dodajući da iz te pozicije ionako može da osvoji koliko god želi teritorije.

I tu je, mnogi će složiti, skroz u pravu, jer kada čujete da Iper igra u filmu, odmah znate da je ona verovatno i njegova glavna junakinja, da igra svakako neki izazovan lik, jak, često zavodljiv i manipulativan i najčešće uvrnut.

Pretpostavljate isto tako i da film u kome je izabrala da učestvuje vrlo verovatno ne pripada mejnstrimu nego da donosi nešto drugačije.

Kad bira uloge, najviše se rukovodi intuicijom. Scenario treba da ima dobre dijaloge i što manje opisa jer je to destabilizuje i čini sumnjičavom spram njegovog kvaliteta.

Važni su joj, naravno, i reditelji. Igrala je u sedam ostvarenja Kloda Šabrola, kao i filmovima Mihaela Hanekea, koji je posebno pokreću i s kojim deli stav o „hladnoći“, to jest o emocionalnoj suzdržanosti.

Žao joj je što film „Seobe“, koji je snimila sa Aleksandrom Sašom Petrovićem, nikad nije prikazan u Francuskoj jer ovog autora smatra „vizionarom“.

Nikada se nije probudila sa željom da postane glumica, prosto ju je život u startu opredelio ka ovoj umetnosti i eto je u tome više od pet decenija, s prestižnim priznanjima i statusom neprikosnoveno tačne glumice. Rođena je u Parizu 16. marta 1953. godine.

U braku je sa Ronaldom Šamom i imaju troje dece. Hobi joj je fotografija i lako se iznervira kad da sve od sebe da olakša fotografu, a slika ipak ne ispadne dobro. U prirodi je još lepša nego na filmu.