Izabrani sport da bude obavezan predmet

Predsednik tog udruženja Goran Petrović kaže za Danas da obavezni izborni predmet – izabrani sport nije opravdao postojanje, pre svega jer se ne poštuje izbornost.

– Zbog toga svi đaci nisu mogli da se bave izabranim sportom već su morali da se povinuju volji većine. Postojanje dva predmeta koja pokrivaju istu obrazovno-vaspitnu oblast dovode do neopravdane podeljenosti nastave fizičkog vaspitanja i ocenjivanja koje nije imalo svoju svrsishodnost – ističe Petrović, napominjući da se način izvođenja nastave izabranog sporta, ali i njen sadržaj i kvalitet razlikuju među školama.

On ukazuje i na nesaglasnost propisa, iz kojih se indirektno može zaključiti da izabrani sport đaci imaju od petog razreda, iako bi trebalo da bude uveden od četvrtog. Program izabranog sporta predviđa da škola učenicima ponudi najmanje dva individualna i dva kolektivna sporta što se u praksi ne događa, a slično je i sa mogućnošću da đaci ovaj predmet, sem u redovnom rasporedu, pohađaju u suprotnoj smeni, na školskim ili iznajmljenim vežbalištima.

Udruženje smatra da se program fizičkog vaspitanja u osnovnoj i srednjoj školi mora inovirati i to tako da pored obaveznih ima i izborne sadržaje koji odgovaraju antropološkim karakteristikama učenika i koje nastavnik slobodno definiše, uzimajući u obzir specifične potrebe đaka, konkretne uslove rada i interes lokalne sredine. Tako bi, recimo, u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja (od prvog do četvrtog razreda) obavezni program „pokrio“ 75 odsto časova, a izborni sadržaji 25 odsto dok bi u višim razredima osmoletke taj odnos bio ujednačen.

Među preporukama Udruženja, koje je ovog mesec biti upućene na adrese svih nadležnih institucija, jeste i predlog da se uvede sistem praćenja fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika, ali i da se unapredi saradnja nastavnika fizičkog sa učiteljima. Upravo je nastava fizičkog u mlađim razredima osnovne škole jedna od najslabijih karika o kojima se godinama govori, ali bez konkretnih rezultata.

Debata je otvorena kada je propisima onemogućeno da đacima od prvog do četvrtog razreda fizičko predaju nastavnici, pa je realizacija nastave ovog predmeta isključiva nadležnost učitelja. Praksa pokazuje da se u mnogim školama ti časovi svode na igranje između dve ili četiri vatre. Ima i primera da se fizičko zamenjuje „važnijim“ časovima, uprkos tome što struka više od decenije ukazuje da u ovom razvojnom dobu dece postoje najveće mogućnosti za pravilan uticaj na razvijanje motoričkih sposobnosti.

Sekcije

Udruženje pedagoga fizičke kulture predlaže i formiranje obavezne školske sportske sekcije, koji bi đaci pohađali kao vannastavnu aktivnost, a za nju bi bila „rezervisana“ dva časa u nedeljnom rasporedu. To bi omogućilo svakodnevnu organizovanu fizičku aktivnost u školi, ali i zaustavilo praksu da roditelji masovno plaćaju brojne školice sporta, koje neretko drže nekvalifikovani treneri.