Izabrano 14 opština za izradu projekata sanacije i remedijacije deponija

Deponija u Ćupriji, površine 5,6 hektara, više se ne koristi za sanitarni otpad, a nalazi se na putu ka Despotovcu, na 6 km od Ćuprije. Ranijih godina na deponiji je često dolazilo do požara a neprijatan miris je smetao meštanima okolnih sela.

Poslednji veći požar na deponiji bio je jula 2014.godine kada je vatra tinjala oko dve nedelje. Uvedena je i vanredna situacija u osam okolnih sela zbog aerozagađenja. Požar je brzo lokalizovan ali je gust dim koji je izbijao danima posle gašenja požara, pravio problem meštanima.

Požar je gašen tako što je posipana zemlja i pesak preko delova deponije koji su goreli, ali je problem što su požari bili dubinski pa je vatra tinjala stvarajući gust dim koji se širio okolinom. Iz Zavoda za javno zdravlje u Ćupriji, čije ekipe su obavile merenja na deponiji i u nekoliko sela, tada su saopštili da nisu registrovane povećane koncentracije zagađujućih materija koje bi mogle uticati na zdravlje stanovnika.

Prema rečima pomoćnice predsednika opštine Ćuprija za zaštitu životne sredine Jadranke Đorđević očekuje se da dokumentacija za ovaj projekat bude završena do kraja godine, nakon čega će opština moći da konkuriše kod resornog ministarstva i evropskih fondova za dobijanje dela sredstava za sanaciju deponije koja će se odvijati u fazama jer je reč o skupom projektu.

,, Naša deponija je zatvorena još 2010.godine kada smo potpisali ugovor sa komunalnim preduzećem Porr-Werner i Weber ( PWW) za odlaganje komunalnog otpada na sanitarnoj deponiji u Jagodini. Opština Ćuprija je još 2005.godine izradila projektno-tehničku dokumentaciju za sanaciju naše nehigijenske deponije, međutim sredstva za realizaciju nisu bila obezbeđena. Projekat je važio do 2010. godine ali nakon toga je moralo da se pristupi izradi nove projektno-tehničke dokumentacije, rekla je Jadranke Đorđević.

Ova deponija se sada koristi samo za odlaganje šuta i građevinskog materijala kako i piše u skupštinskoj odluci. Svi građani koji imaju takav otpad mogu tamo bez nadoknade da ga odlože. Svaka druga vrsta otpada je zabranjena za odlaganje.

Izrada projektno tehničke dokumentacije košta do dva miliona dinara, dok je za sanaciju deponije potrebno mnogo više.

Predsednica Upravnog odbora Ekološkog pokreta iz Ćuprije Ksenija Milošević, po obrazovanju diplomirani inženjer poljoprivrede, izrazila je zadovoljstvo što je pronađena mogućnost da se ovaj dugogodišnji problem reši na ekološki prihvatljiv način jer je zdravlje ljudi bilo ugroženo.

,,Zbog konfiguracije terena stara deponija je ugrožavala prvenstveno podzemne vode koje gravitiraju ka selu Supska koje na žalost nema izgrađen vodovod i još uvek se snabdeva pijaćom vodom iz bunara. Ove štetne materije koje nastaju na deponijama i spiraju se u podzemne i površinske vode mogu i direktno i indirektno ugrožavati zdravlje ljudi i životinja, a takođe mogu trajno zagaditi i samo zemljište na kome nalazi deponija. Takođe i aerozagadjenje, česticama prašine i drugim česticama, koje mogu nastati prilikom sagorevanja, može ugroziti zdravlje ljudi, direktno ili indirektno preko biljaka i životinja, rekla je Ksenija Milošević.

Ksenija je napomenula da celokupan projekat jeste pod upravom ministarstva i da će opština dobiti gotova rešenja, ali da se nada da će ministarstvo i projektanti prihvatiti sugestije stručnjaka koji rade u Odeljenju za zaštitu životne sredine i JKP u Ćupriji, ,,jer oni sigurno raspolažu sa najvećim brojem informacija koje su važne za optimalan predlog rešenja za deponiju”.

,,Mi kao Ekološki pokret smo spremni da učestvujemo u takvom dijalogu, koji će doneti dobrobit lokalnoj samoupravi a naročitio građanima koji imaju pravo na čistu životnu sredinu. Glavni uslov je izabrati i primeniti takvo tehničko i tehnološko rešenje sanacije koje je prilagođeno upravo realnom stanju na našoj deponiji, a ne da budemo obuhvaćeni opštim predlogom rešenja, kazala je Ksenija Milošević.

Prema Ksenijonom mišljenju deponija može biti zatravljena, ili omogućena neka druga namena, ali nikako ne sme da se proizvodi hrana.

,,U svetu je praksa da se na takvim zemljištima prave tereni za sport i slično, ali nikako proizvodnja hrane jer biljke upijaju sve a otrovi se dugo razgrađuju, naglasila je Milošević.

Opština Ćuprija ima problema i sa divljim deponijama. Jadranka Đorđević kaže da građani često javljaju gde se nalaze divlje deponije.

,,Odeljenje za zaštitu životne sredine je napravilo katastar divljih deponija. Mi smo obezbedili sredstva od naplate ekoloških taksi za uklanjanje bar dve, tri divlje deponije. Svakako da ćemo se konsultovati i sa Savetom za zaštitu životne sredine koji su prioriteti i koja je najugroženija sredina koju moramo da očistimo, rekla je Jadranka Đorđević.

Prema poslednjim podacima na teritoriji opštine Ćuprija registrovano je više od 150 manjih divljih deponija koje su rezultat neorganizovanog sakupljanja komunalnog otpada, a pre svega neodgovornog ponašanja građana.

,,Nakon čišćenja divljih deponija svakako da ćemo morati da uvedemo i kaznene mere što je u skladu sa zakonom. Građani još uvek nemaju tu svest o važnosti očuvanja životne sredine. Mi pokušavamo da kod dece u školama razvijemo tu svest a da oni utiču na svoje roditelje, istakla je Jadranka Đorđević.

Inače u Srbiji ima oko 3.500 divljih, a samo 10 sanitarnih deponija izgradjenih po standardima EU. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine na divlje deponije se, van kontrole opštinskih javnih komunalnih preduzeća, baca oko 40 odsto komunalnog otpada u Srbiji.

Tekst je realizovan u okviru projekta Medijskog centra Beta u saradnji sa udruženjem Fraktal kao sastavni deo projekta „Udruženja građana kao ravnopravni partneri u monitoringu javnih finansija“ i sprovodi se u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima 2014-2015 Evropske komisije. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno i stavove organizacija koje su podržale projekat.