„Izazov je opstati u atmosferi gde vas svaki dan napadaju lažima“: Igor Božić povodom osam godina postojanja N1 televizije

Kako je naš uticaj i značaj rastao, tako nam se TV domet smanjivao jer su nas Telekomovi kablovski sistemi isključivali iz ponude. To pokazuje da je odnos vlasti prema našem beskompromisnom pristupu novinarstvu bio surov – kaže u razgovoru za Danas Igor Božić, direktor programa TV N1, povodom osam godina postojanja ove televizije.

On dodaje da je pritisak na N1 počeo i pre osnivanja televizije, praktično odmah po objavljivanju sastava novinarskog tima, „jer su tabloidi objavili naše fotografije, uz etikete da smo izdajnici i pre starta TV programa“.

 – Taj odnos se nastavio u godinama koje su usledile, a spisak etiketa se samo širio. Drsko ophođenje prema novinarima koji postavljaju pitanja prešlo je vremenom i na uvrede i laži koje se konstantno objavljuju u prorežimskim tabloidima. I pored toga što smo konstantno ometani u radu, možda baš zbog tih pritisaka, N1 je jačao i uspeo da ostane i opstane i bude prepoznat i van granica Srbije kao jedan od najkrediblinijih TV i veb medija. Naša formula je bila jasna: profesionalni pristup svim temama, bez tabloidizacije uz imperativ da sve što objavimo bude tačno, provereno, da radimo u interesu javnosti, a ne centara političke moći. Verovatno je to i razlog što su naši novinari u ovom periodu osvojili više od 40 novinarskih nagrada. Značajno smo uvećali obim sopstvenog programa i sadržaja na portalu i došli do situacije da građani znaju da kada se nešto dešava, imaju N1 da u istom trenutku mogu da vide realnu sliku – ističe Božić.

 Koji su bili najveći izazovi po osnivanju televizije, a koji danas?

 – Izboriti se da nas publika prepozna kao kredibilan medij, iako smo kablovski kanal, bila je početna noćna mora. No, uz integrisanje s internet portalom uspeli smo da proširimo našu vidljivost i domet. Glavni adut N1 u početku je bio da publici pokažemo da za nas nema zabranjenih tema, što je pre osam godina bilo nezamislivo na drugim TV kanalima. Trudili smo se da budemo prvi na mestu događaja. Sada je naš izazov da pokažemo publici da to što političari vladajuće stranke pričaju, a tabloidi pišu protiv nas, nije istina već propaganda. Napadaju nas lažima svaki dan, ometaju nas u normalnom radu, brinem se za bezbednost naših zaposlenih konstantno jer ne znam da li će atmosfera koja se stvara uticati da će neko prepoznati “izdajnike” i rešiti da se obračuna s njima. Sada je izazov opstati u takvoj atmosferi.

 Šta biste izdvojili kao poseban trenutak, u pozitivnom smislu? Ili neku anegdotu koju u redakciji prepričavate?

 Veoma smo srećni kada uradimo neku vanrednu emisiju i vidimo da je to značilo publici. To je onaj osećaj zadovoljstva koji nema cenu, kada se kolege međusobno bodre bez obzira koliko im je bilo naporno. A te vanredne emisije često su povezane sa anegdotama. Kada su demonstracije za vreme pandemije postale bojno polje na kome se testira suzavac, bilo je neophodno nabaviti gas maske reporterima na terenu. Niko nije imao do tada iskustva sa izveštavanjem pod gas maskama, pa su svi bili sluđeni kvalitetom tona reportera. Bilo je rasprave da li je to tehnički ispravno ili ne, dok nismo shvatili da je upravo ta scena reportera s gas maskom koji opisuje događaj zapravo najsimboličnija slika dešavanja na ulici. Inače, zaštitna oprema, na koju baš ne računate u regularnim okolnostima, bila nam je problem i kada je počeo rat u Ukrajini. Apsurdno je da u zemlji koja je prošla kroz ratove nismo mogli da nađemo na tržištu adekvatne pancire i šlemove za ekipu koja je trebalo da ide u Ukrajinu. Morali smo da ih pozajmljujemo od kolega iz Hrvatske, koji su nam opremu poslali DHL-om. Međutim, panciri i šlemovi stigli su do carine. Kada se zaglavite sa administracijom i procedurama, ponekad deluje da je lakše izveštavati s ratišta. A scene kao s ratišta su često i na utakmcima Crvene Zvezde i Partizana. Za vreme takve atmosfere, kada je izveštavao Miodrag Sovilj, iza njega se kao duh pojavio Dragan Kojić Keba. Zastao je, pa pogledao u kameru i zatim nastavio ka stadionu. Prva asocijacija nam je bila: “Iza svakog ugla vreba – Dragan Kojić Keba”. Kasnije smo taj snimak, kao i one s gas maskama koristili u promotivnim spotovima za kanal N1.

N1 je osnovan i traje u vreme vladavine SNS-a. Za sve to vreme vi ste označeni kao strani, neprijateljski, izdajnički ili tajkunski medij, što od strane strane predstavnika vlasti, što od njima naklonjenih medija. Kako se boriti protiv takvih predrasuda, jer ima građana koji u te etikete i veruju.

Dugogodišnje etiketiranje polarizovalo je javnost koja nas i ne vidi i nema mogućnost da realno proceni naš rad. Zato je Petar Gajić pre izvesnog vremena snimio reportažu “Operator umova” upravo u mestima gde nema SBB-a, a samim tim ni N1. Tu se najbolje vidi šta znači ta besomučna propaganda i jedan izvor informisanja. Ljudi su imali saznanja o događjima u Srbiji samo iz vizure vlasti. Delovalo je kao da živimo u potpuno drugim državama, nisu imali osnovna saznanja o najkrupnijim pitanjima u Srbiji. Teško je boriti se protiv toga. Jedini način jeste da se izborite za mogućnost da budete dostupni svima u zemlji bez izuzetka. To smo pokušali kada smo konkurisali za nacionalnu frekvenciju. Videli smo kako se to završilo, ali idemo dalje. Da ne verujemo da je moguće da kad-tad živimo u zemlji sa slobodnim pristupom infromacijama, ne bismo ni radili ovaj posao.

Posednji izveštaj Fondacije Slavka Ćuruvije upravo je potvrdio odnos vladajuće elite prema objektivnim medijima, odnosno konstantne napade i spinovanja prema N1, Danasu i Novoj S. Zašto je to tako?

Zato što je apsolutna vlast uslov da možete da radite ono što se ne radi u demokratskim zemljama. Na taj način pokazuju da su im neprijatelji mediji koji se bave njihovim aferama. Ne obaziru se na kritike iz Izveštaja Evropske komisije ili izveštaje Freedom House ili Reportera bez granica. I sve to dok nas ubeđuju da imaju nameru da Srbiju uvedu u Evropsku uniju. Tu jednostavno nema iskrene želje da se prihvate evropske vrednosti, nema ni malo stida što smo svake godine niže na listi slobode medija.

 S obzirom da predstavnici vladajuće stranke i njihovi koalicioni partneri odbijaju da gostuju kod vas, koliki je izazov raditi u takvim uslovima? Da li ih i dalje pozivate u svoje emisije?

 Pozivamo ih neprestano, ali nema efekta. Ne deluje da će se nešto promeniti ni s novom Vladom, iako ima ljudi koji su sada postali ministri ali su pre toga gostovali. Vrlo brzo ćemo videti da li ulazak u Vladu jeste uslov za izbegavanje slobodnih medija.

 Šta možemo da učekujemo u budućnosti od N1?

Da ostanemo dosledni u našem pristupu. Bićemo uvek tamo gde su događaji. Otkrićemo vam ono što druge TV stanice neće, a daćemo šansu svima da kažu svoje mišljenje. Bićemo i dalje tamo gde nas građani koji imaju problem pozovu, bićemo njihov glas. Bićemo i dalje tim kome se veruje. I najvažnije: nećemo praviti kompromise.