Rektor Univerziteta u Kragujevcu Miloš Đuran smatra da bi umesto visokih školarina za samofinnasirajuće studente na državnim fakultetima trebalo uvesti participaciju za sve akademce, koji bi godišnje plaćali po 300 evra, u nekoliko rata. Predstavnici akademske zajednice sa kojima smo razgovarali procenjuju da će ova ideja izazvati otpor na fakultetima koji upisuju veliki broj samofinansirajući studenata, a ima i mišljenja da bi takvo rešenje destimulisalo dobre studente.
– Imajući u vidu trenutno stanje u visokom obrazovanju, eventualnim uvođenjem participacije za sve studente bi se napokon i bar delimično eliminisala podela na bogate i siromašne fakultete. Sada imamo situaciju da pojedini fakulteti, mahom oni na kojima se izučavaju društvene i humanističke nauke, imaju veliki broj samofinansirajućih studenata, a ostvaruju enormno visoke prihode od naplate školarina. S druge strane su tehnički fakulteti koji imaju malo, a neretko nijednog samofinansirajućeg studenta, pa nemaju nikakav prihod po tom osnovu. Uvođenje participacija je jedini način da se izbegnu podele te vrste, jer bi, na primer, Mašinski fakultet u Kragujevcu sa 200 novih studenata od školarine ostvario godišnji prihod od 60.000 evra. Ekonomski fakultet sa 600 studenata imao bi tri puta veći prihod od Mašinskog, ali bi i Mašinski bio u znatno boljoj finansijskoj situaciji nego dosad – ističe Đuran.
Obavezna participacija za sve studente omogućila bi da se novac od školarina ulaže u unapređenje kvaliteta studija i u druge delatnosti, kao što je, na primer, pokretanje izdavačke delatnosti, čime bi se stvorili uslovi za besplatnu podelu udžbenika i ostale literature. Rektor Univerziteta u Kragujevcu navodi da bi najuspešniji akademci tokom studija bili oslobođeni participacije.
– Ukidanje kategorije samofinansirajućih studenata doprinelo bi poboljšanju efikanosti i kvaliteta studija. Praksa je pokazala da je efikasnost studiranja samofinansirajućih studenata vrlo niska, čime se na izvestan način degradira sistem visokog obrazovanja u Srbiji – ističe Đuran.
Uvođenje participacije bi, prema njegovom mišljenju, u velikoj meri doprinelo i integraciji domaćih univerziteta. Srbija je, kako kaže, jedna od retkih zemalja u kojoj je univerzitet sve dezintegrisanija institucija, u kojoj fakulteti imaju gotovo neshvatljivu samostalnost u svim segmentima rada i delovanja, što je u potpunoj suprotnosti sa svetskom praksom u oblasti visokog obrazovanja. Tome delom doprinosi podela na bogate i siromašne fakultete, pri čemu bogati nikako ne žele da eventualnim prelivanjem svog novca u zajedničku (univerzitetsku) kasu, finansiraju siromašne visokoškolske ustanove.
– Smatram da ćemo tek stvaranjem uslova za ravnopravno sticanje prihoda na svim fakultetima moći da započnemo proces integracije domaćih univerziteta, bez koje nema reforme visokog obrazovanja po standardima Bolonjske deklaracije – smatra Đuran.
Student kragujevačkog Pravnog fakulteta Žika Cekovićsmatra da je ideja rektora Đurana veoma dobra, jer bi se time delimično izjednačio materijalni položaj visokoškolskih ustanova. To bi, s druge strane, moglo da doprinese stvaranju integrisanog univerziteta.
– Nama je neophodan integrisani univerzitet ukoliko želimo da reformišemo visoko obrazovanje po evropskim i svetskim standardima. Nigde više u razvijenom svetu nema dezintegrisanih univerziteta, osim kod nas. Pitanje je, međutim, koliko su ideje rektora Đurana ostvarive u praksi. Mislim da će otpori tim idejama biti žestoki, posebno na fakultetima koji upisuju veliki broj samofinansirajućih studenata i po tom osnovu ubiraju velike prihode, odnosno vrlo dobro zarađuju. Jednom stečene materijalne i druge pozicije teško se ispuštaju iz ruku ili dele sa drugima – kaže Ceković.
Dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu dr Stanko Bejatovićsmatra da bi obavezna participacija u troškovima studija destimulisala najbolje akademce.
– Umesto toga treba da se borimo da što više studenata bude oslobođeno plaćanja školarine, a da oni koji plaćaju mogu to da učine u više rata – kaže Bejatović.
Rektor Kragujevačkog univerziteta tvrdi da se model učešća u troškovima studiranja od strane svih akademaca primenjujuje u većini razvijenih evropskih država, a u poslednje vreme i u pojedinim zemljama u okruženju, te da bi i Srbija na putu evropskih integracija morala da uvede takvu praksu.
MILOŠ ĐURAN: Vreme za sticanje sopstvenih prihoda
Profesor Miloš Đuran smatra da država neće moći doveka da finansira potrebe srpskih visokoškolskih ustanova. Kako kaže, dolazi vreme kad će svi fakulteti morati da počnu da ostvaruju sopstvene prihode za finansiranje naučno-nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Uvođenje participacije za sve studente je jedan da načina da fakulteti počnu da stvaraju svoje budžete i da se postepeno oslobađaju zavisnosti od finansijske podrške države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
