Analiza nacionalnih televizija: Izbegavanje afera vlasti i animozitet prema opoziciji

Analizu informativnih sadržaja televizija Pink, Hepi, O2 i Prva od 12. novembra 2019. do 12. decembra 2019. obavila je Novosadska novinarska škola.

Profesori Dubravka Valić Nedeljković i Siniša Isakov naveli su u zaključku da auditorijum, gledajući centralne informativne emisije ovih emitera, može uočiti da „Srbija ne živi tu“, tačnije da te emisije ne odražavaju stvarnost u Srbiji krajem druge decenije XXI veka.

„Izbegavaju se sve afere, ili delikatne teme koje bi mogle da ukažu na to da političke i ekonomske elite i centri moći svoj posao za koji su dobile mandat od građana i građanki ne obavljaju na adekvatan način i/ili sami nisu kredibilne ličnosti. Tako se u centralnim informativnim emisijama izbegavaju afere poput Krušika, doktorata ministra finansija Siniše Malog, staklenici sa marihuanom u Jovanjici, protesti „1 od 5 miliona“ (na primer o ovim protestima građana i opozicije u Telemasteru TV Hepi nije izveštavano nijednom iako se održavaju svakog vikenda u Beogradu), prodaja privatnog univerziteta Megatrend, naslovnica nedeljnika NIN i tako redom“, navodi se u analizi.

Dodaje se da ukoliko se afere i spomenu, uvek je reč o jednostranom pristupu koji se isključivo daje akterima da opovrgnu tvrdnje koje iznosi opozicija kako bi se opravdali i stavili pod sumnju istinitost otvorenih afera.

„Shodno navedenom i subjekti su uglavnom predstavnici vlasti, gotovo nikad opozicije i stručnjaci, da građana nema ni kao subjekata, ni kao objekata, a isključene su sve marginalizovane grupe iz fokusa ovih emitera. Žene su potpuno podzastupljene kao subjekti informacija, više od tri puta ih je manje nego muškaraca u celom korpusu“, ističe se u analizi.

Zaključak je da izbalansiranost i profesionalizam nisu odlika centralnih informativnih emisija ovih televizija, kao ni jutarnjih programa, pre svega kada je reč o selekciji događaja i vrednosti informacija. Prema navodima istraživača, ono čega nema uopšte, ili dovoljno, jeste medijska inicijativa – novinari prate dnevnu agendu koju su postavili politički i ekonomski centri moći.

„Ove emisije se stoga češće mogu okarakterisati kao senzacionalistička slika stvarnosti koja odgovara političkim elitama i obiluje primerima neodgovornog kopi-pejst novinarstva koje objavljuje nekritički sve što se vrti u virtuelnom prostor-vremenu, bez prethodne provere čak i kontroverznih informacija, kao na primer one o tome koje su sve zemlje odustale od priznanja Kosova“, navodi se i dodaje da isključivo vladajuće političke elite u ovim emisijama imaju mogućnost da iznose svoje stavove i viđenja, odnosno da komentarišu postupke neistomišljenika, kojima je to uskraćeno.

Tokom mesec dana intenzivnog praćenja informativnih emisija, uočeno je da Nacionalni dnevnik Pinka uvek počinje sa vestima o aktivnostima predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ponekad je i čitav dnevnik posvećen isključivo njemu, kada se prenose njegove konferencije ili susreti sa stranim zvaničnicima. Kao sagovornici pojavljivali su se isključivo predsednik Srbije, predstavnici vlasti i politički komentatori naklonjeni Aleksandru Vučiću.

Sagovornici kojima se na Pinku daje prostor često koriste uvredljiv govor, ali to čine i novinari ove televizije.

„Primer je prilog od 2. decembra 2019. u kojem novinarka prilog o naslovnoj strani nedeljnika NIN sa spornom fotografijom izložbenog snajpera uperenog u predsednika Vučića i spornoj strani dnevnog lista Danas koji karikaturom brani NIN, praktično potvrdila ono što su sagovornici u prilogu sa istovetnim stavovima izjavili, a to je da NIN i Danas pozivaju na ubistvo Vučića objavljivanjem takvih fotografija. Novinarka je prilog zaključila rečima da „to što se NIN i Danas nisu izvinili pokazuje šta je bila njihova namera“ učitavajući tako na implicitnom nivou diskursnom strategijom „ledenog brega“ da su namere ova dva štampana medija bile, u najmanju ruku, nečasne“, ukazuje se u analizi.

Na očiglednu pristrasnost novinara ukazuje se i u prilogu od 28. novembra 2019. koji se tiče afere Jovanjica, koji je počeo rečima: „Na još jednu izmišljotinu Saveza za Srbiju da su zasadi marihuane državni projekat reagovao Stefanović“, kojem je zatim dat medijski prostor da odgovori na optužbe opozicije.

„Nakon mesec dana monitoringa dnevnika Pinka stiče se utisak o tonu u kojem Pink izveštava, a to je izveštavanje u maniru da je Srbija u stalnoj opasnosti od stranih subjekata i obaveštajni službi, da Srbiji konstantno neko sa Zapada i opozicija želi da nanese zlo, ali da vladajuća struktura uspeva sve da izdrži i odoleva napadima kako bi zaštitila svoje građane“, ovo su, prema istraživačima, samo neki od mnogobrojnih primera direktne ili indirektne podrške vladajućoj strukturi od strane novinara i uredništva Pinka, što, kako navode, predstavlja dokaz neobjektivnosti televizije Pink, a samim tim implicira da Pink ne izveštava u javnom interesu, odnosno u interesu građana Srbije.

Slična situacija je i sa centralnom informativnom emisijom TV Hepi, Telemaster, s tim što novinari ne daju u tolikoj meri lični sud kao što to rade novinari Pinka. Informativne emisije O2 su mahom sačinjene od agencijskih vesti i praćenja onoga što radi vlast, dok opozicija nije zastupljena, kao ni na Hepi. Na ovoj televiziji nema dovoljno novinarskog angažmana niti bavljenja temama od šireg društvenog značaja.

S druge strane, novinarska angažovanost je najveća na TV Prva, ali u analizi se ističe da vladajuća elita ima daleko veću zastupljenost od opozicije i da je disbalans pri odabiru sagovornika evidentan.

„Prva kontinuirano prenosi sve afere za koje se optužuje opozicija, bez davanja medijskog prostora opoziciji da na te optužbe odgovori, iako je prostor dat vladajućim strukturama da komentarišu i optužuju. Što nije slučaj kada je vlast optužena za određenu aferu. Ni tada se opoziciji ne daje glas, ali zato se vlasti ustupa sav neophodan medijski prostor da na optužbe javno odgovori i da ih negira“, navodi se u analizi. U odnosu na centralne informativne emisije, istraživači zaključuju da su jutarnji programi posmatranih televizija još mnogo otvorenije naklonjeni vlasti, a protiv opozicije. Tokom analize uočeno je da ovaj tip emisija služi ne samo promociji vladajućih političara, već i nipodaštavanju svih njenih protivnika.

„Đilasovo ludilo“

„Ni u jednoj emisiji Jutarnjeg programa na Pinku nije zabeležen slučaj da ijedan od gostiju negativno govori o predstavnicima vlasti. Tako se za glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista Alo Duška Vukajlovića, Aleksandar Vučić pokazao kao „lider celog Balkana, i neko ko uvek preuzima inicijativu“. Istovremeno, kada su u pitanju protivnici vladajuće strukture, primetno je da gosti gaje izrazito negativan diskurs. Takođe, zabeležen je nizak nivo medijske profesionalnosti samih voditelja. Tako Predrag Sarapa koristi sintagme „Đilasovo ludilo“ i „pusti snovi opozicije“, a bugarski istraživački portal Arms Watch, koji je otkrio „aferu Krušik“, naziva „portalom koji postoji samo namenski, a kada za njim ne bude potrebe, on će biti ugašen“.