Izbeglice bez pomoći na "neodređeno vreme"

Odnosno dok se ne steknu uslovi za normalan rad prihvatilišta. Kako je saopštila kulturna organizacija „Mikser“, veliki priliv izbeglica poslednjih nedelja, koji na Miksalištu prevazilazi brojke od 500 ljudi dnevno, nadrasta mogućnosti i kapacitete centra koji se već par meseci logistički i finansijski održava u životu isključivo resursima matične organizacije – Miksera, koji više ne može da podnosi sam finasijske, bezbedonosne i komunalne rizike.

„Dodatni i možda još važniji problem predstavljaju nesolidarnost i veoma jasno izraženo nezadovoljstvo stanara i vlasnika poslovnih objekata u zoni oko Miksališta ovolikom fluktuacijom ljudi, što otežava rad prihvatilišta i neminovno implicira kreiranje održivog i uređenog sistema pomoći izbeglicama u celom reonu Savamale“, navodi se u saopštenju.

Ivan Lalić, direktor Mikser Hausa i izvršni direktor Mikser festivala, ukazuje za Danas da je zatvaranje Miksališta jedna nova realnost, koja podrazumeva da se pronađe nov, održiv način za pomoć izbeglicama. Kako objašnjava, Miksalište više ne može da primi toliko ljudi, te je potrebna veća infrastrukturna podrška, odnosno komunalna, bezbednosna i finansijska.

– Takav sistem mora podrazumevati poštovanje komunalnih, sanitarnih i bezbedonosnih kriterijuma pružanja pomoći izbeglicama, ali i razumno uvažavanje primedbi stanara i vlasnika poslovnih objekata u kvartu. Duboko smo uvereni da samo zajedničkim naporom države, civilnog sektora, međunarodnih humanitarnih organizacija, ali i većom solidarnošću žitelja Savamale, možemo doći do održivog rešenja, pogotovu zbog nadolezećeg letnjeg perioda koji pospešuje migracije – naglašava naš sagovornik.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila smatra da nije dobro što se Miksalište zatvara, i to u situaciji kada Evropa zatvara vrata izbeglicama koje se nalaze u veoma teškom položaju.

– Naše društvo mora da pokaže razumevanje, ali i donatori. Komšije se žale, pa humanost nije pitanje modnog trenda. Ako svakodnevno ne viđamo hiljade izbeglica ne znači da je oko 200 njih u parku manje ugroženo i nesrećno od onih koji su slikali svi mediji. Plašio sam se da će jednog trenutka empatija i interesovanje za izbeglice nestati – kaže Đurović za Danas.

Po njegovom mišljenju, u medijima su kao tema ostale vesti o broju ljudi koji se dave u vodama Mediterana pokušavajući da se iz Libije dokopaju Italije, te šture vesti o sprovođenju sporazuma Turske i EU.

– Ali ti nesrećni ljudi nisu nestali. Evo ih u parku kod beogradske autobuske stanice. Stižu iz Makedonije, preko Bugarske i potrebna im je pomoć – naglašava Đurović.

Inače, iz „Miksera“ ističu da će se obratiti za pomoć Ministarstvu za rad, Komesarijatu za izbeglice, UNHCR-u, gradu Beogradu i ostalim organizacijama sa kojima sarađuju kako bi se zajedničkim snagama napravio funkcionalan i dobro koordinisan sistem pomoći izbeglicama u Savamali, kao tranzitnoj zoni Beograda gde su izbeglice skoncentrisane od početka krize, bez obzira na postojanje i naporan rad izbegličkog centra u „Krnjači“.

Pomoć dobilo preko 130.000 ljudi

Miksalište je humanitarni centar nastao kao građanski odgovor na izbegličku krizu u čiji rad je uključen veliki broj humanitarnih organizacija, poput UNHCR, Fondacija Ana i Vlade Divac, Praxis, Save the children, Médecins du Monde, CARE international, NRC, Novosadski humanitarni centar, O xfam, T erre D es H omes, Lifegate, Karitas, Čovekoljublje… Za godinu dana postojanja preko 130.000 izbeglica je dobilo direktnu pomoć u hrani, odeći, obući, medicinskim pregledima, edukaciji. Kao distributivni centar, tim Miksališta je svakodnevno slao humanitarnu pomoć na granice i na taj način pomagao najugroženijim izbeglicama, posebno u zimskom periodu. U radu Miksališta je pomagalo preko 1.200 volontera iz preko 68 zemalja sveta. Miksalište je ovogodišnji dobitnik godišnje nagrade „Doprinos godine Evropi“, koju dodeljuje Evropski pokret u Srbiji kao i Međunarodni evropski pokret.