Izbeglice će i dalje dolaziti, ali u manjem broju

Broj izbeglica je oko 5.200, za razliku od pojedinih zemalja gde premašuje milionsku cifru. Ne očekujemo da će dolazak migranata presahnuti, ali ih sigurno neće biti u onolikom broju kao prethodnih godina, kaže za Danas Vladimir Cucić, komesar Komesarijata za izbeglice.

On dodaje i da je najveća kriza sa migrantima trenutno u mediteranskim zemljama, gde se izbeglice gotovo svakodnevno dave u pokušaju da se domognu evropskog tla.

– To je najveći problem sa kojim se Evropa trenutno suočava. Zbog toga je naloženo relociranje izbeglica, jer ih je najviše u Italiji i Grčkoj, gde na ilegalan način više hiljada njih pokušava da pređe granicu. Srbija nema takav problem, naglašava Cucić. On ističe da je većina izbeglica u Srbiji takođe izrazila želju da ode u neku od zemalja Evropske unije, ali da je spremna da sačeka da se za to steknu zakonski uslovi, što u pojedinim slučajevima znači od dve do tri godine.

– Samo oko 200 njih je izrazilo želju da ostane u Srbiji. Ostalima smo usputna destinacija, ali najvažnije je da je broj pokušaja ilegalnog izlaska iz zemlje znatno smanjen. Takvi slučajevi su pojedinačni i sporadični, a naša policija ih efikasno sprečava u nameri, kaže Cucić. Sve izbeglice su smeštene u kolektivnim centrima koji su, dodaje naš sagovornik, u potpunosti spremni za predstojeću zimu. Zemlje EU, takođe, bolje upravljaju migrantskom krizom u poređenju sa 2015. kada su bile potpuno nespremne.

– Saradnja Srbije sa delegacijama EU i EK, zaduženim za problem migrantske krize, na odličnom je nivou. Resursi su ozbiljniji, finansije, broj ljudi i tehnika, takođe. Uzimaju u obzir naše potrebe i situacija je potpuno pod kontrolom, naglašava Cucić. On dodaje da dugoročne prognoze eksperata ne predviđaju veće talase migranata, ali ni prestanak dolazaka izbeglica sa Bliskog istoka i severne Afrike u Evropu. Što se tiče izbeglica u Srbiji, najveći broj njih čine porodice sa decom, koje su spremne da ostanu kod nas dok se ne stvore uslovi za njihov dalji put na Zapad.

Odgovarajući na pitanje da li odluka Evropskog suda u Strazburu o vraćanju migranata u prvu zemlju EU utiče na Srbiju, posle obilaska Komande Kopnene vojske i Komande zajedničkih snaga vojske i policije za obezbeđenje državne granice, ministar odbrane Aleksandar Vulin je izjavio da će Srbija u migrantskoj krizi nastaviti da se ponaša odgovorno, „onako kako dolikuje jednoj organizovanoj, uređenoj i humanoj zemlji“.

– I dalje ćemo na prvom mestu voditi računa o našem svakodnevnom životu, našem načinu života, bezbednosti naših građana i bezbednosti naše teritorije. Mi smo tu da pomognemo, ali kao što ste videli i do sada, mi smo i te kako u stanju da zaštitimo svoju zemlju i da ova zemlja ne postane parking za migrante ili bilo koga drugog ko se ovde nalazi, već da se samo u skladu sa zakonom vodi računa o tim ljudima – ocenio je Vulin.

EK: Italija u problemu

Evropska komisija je saopštila da je prošlog meseca ostvaren rekordni nivo relociranja izbeglica iz Grčke i Italije u druge članice EU. U junu je više od 2.000 izbeglica iz Grčke i gotovo 1.000 iz Italije prebačeno u druge članice EU. Komesar za migracije Dimitris Avramopulos je izjavio da „relociranje funkcioniše ukoliko postoji politička volja“. ON je pozvao članice EU da pojačaju napore kako bi veći broj izbeglica napustio Italiju, u koju stiže veli broj migranata iz severne Afrike.