Izbeglice iz Avganistana zaglavljene na Kosovu: Kao da smo u zatvoru

Dve nedelje nakon što su talibani u avgustu 2021. godine ponovo osvojili Kabul, diplomate i američki vojnici na Kosovu pozdravili su Avganistance koji su pobegli iz svoje zemlje zato što su sarađivali sa SAD i njihovim saveznicima. U novoizgrađenom prihvatnom centru dočekani su raširenih ruku. Kamp Lija, koji je podignut pored američke vojne baze Bondstil trebalo je da bude njihov privremeni dom, dok Vašington ne organizuje preseljenje u SAD ili neku drugu zemlju.

„Čast nam je što možemo da pomognemo avganistanskim izbeglicama koje su radile za NATO.“ Tim rečima je kosovski premijer Aljbin Kurti 21. avgusta 2021. pozdravio prve pridošlice na aerodromu. „Oni su u očajanju napustili svoje domove i svoju zemlju, ali mi ćemo učiniti sve što možemo kako bi osigurali da ovde budu bezbedni.“

I Džon Kirbi, bivši portparol Pentagona, rekao je da sporazum koji je potpisan sa Kosovom obavezuje SAD da Avganistance koji su tamo evakuisani „u roku od 365 dana prebace u SAD ili neku drugu zemlju“.

Lija i dalje postoji

Plan da kamp Lija bude raspušten u roku od godinu dana nije ostvaren. Iako su nakon dolaska na Kosovo stotine Avganistanaca brzo nastavili put jer su dobili američke vize ili ponude da žive u nekoj drugoj zemlji, mnogi ljudi su i dalje u tom kampu. Njihovi zahtevi su ili odbijeni od strane američkih službi ili još uvek o njima nije odlučeno.

„Neki ljudi su depresivni, neki imaju psihičke probleme“, opisuje situaciju jedan evakuisani Avganistanac koji iz bezbednosnih razloga želi da ostane anoniman. „Rekli su nam da ćemo tu ostati nekoliko meseci, ali sada je prošlo godinu dana. Nakon osam meseci je rečeno: ’Ne možeš da putuješ u Ameriku’. Pitali smo ih iz kog razloga, ali nismo dobili odgovor.“

Izbeglicama je u početku bilo rečeno da se osećaju kao gosti, ali ovaj čovek kaže da se sada oseća kao u zatvoru. Ljudima nije dozvoljeno da napuštaju kamp, osim ako se ne odreknu prava na povratak. Ne mogu da rade kako bi zaradili novac za svoje porodice. Kaže da se brine, da mu deca gladuju. A zatim dodaje i da se zbog nedostatka informacija oseća gore nego u zatvoru.

„Zatvorenik može da ima pristup dokumentima i da pita o svom slučaju, zašto se tu nalazi, koliko dugo će biti u pritvoru. Kada mi to pitamo, ne daju nam odgovor zašto smo ovde i koliko dugo ćemo još biti.“

Tretman „jednostavno šokantan“

Početkom leta u kampu je poraslo neraspoloženje. Mnogi ljudi su protestovali sa transparentima na kojima je pisalo: „Žene i deca pate“ i „Hoćemo pravdu“. Većina ljudi čiji su zahtevi za vizu odbijeni nemaju advokate koji bi ih zastupali pred američkom vladom.

Jedan od stanovnika kampa Lija je i bivši šef avganistanske tajne službe Mohamad Arif Sarvari. On je bio jedan od prvih Avganistanaca koji je stupio u vezu sa američkom vojskom koja je umarširala u Avganistan nakon 11. septembra 2001. godine.

Džuli Sirs je tada bila informaciona analitičarka Ministarstva odbrane SAD. Sarvarija je upoznala dok je radila u Avganistanu. Kasnije je postala advokatkinja. Kada je prošle godine saznala da je Sarvarijev život u opasnosti zbog povratka talibana, Sirs je odlučila da ga zastupa i pomogne mu da se preseli u SAD. Ona želi da mu se oduži za pomoć koju je tada pružio.

„On je štitio moj život i živote mnogih drugih Amerikanaca“, kaže Sirs za DW. „Bio je glavni kontakt za tim CIA koji je, nedugo nakon 11. septembra, stigao u Avganistan. „Ne verujem da u Avganistanu ima neko ko je više učinio od gospodina Sarvarija kako bi pomogao SAD.“

Sirs se čudi što je njenom klijentu odbijen zahtev za dobijanje američke vize. Kaže da je frustrirajuće što jedva da dobija neke informacije o njegovom slučaju. „Mislim da je takav odnos krajnje neprimeren, posebno u slučaju mog klijenta, koji je pružio veliku pomoć u velikoj meri rizikujući svoj život“, kaže Sirs. Niko ne dovodi u pitanje potrebu za odgovarajućom proverom. „Ali, u nekim slučajevima izgleda da su stvari nekako krenule naopako.“

Na pitanje o njihovoj sudbini, portparol Stejt departmenta Ned Prajs je malo toga rekao. Još uvek postoji mali broj ljudi kod kojih su potrebne dodatne provere, kazao je Prajs 16. avgusta. „Neki slučajevi su već odobreni. To su provere koje se tiču pojedinačnih slučajeva i to se odnosi i na ljude koji su još uvek tamo.“

Rok od godinu dana nije ispoštovan

Potraga za nekom drugom zemljom za evakuisane Avganistance mogla bi da bude naročito teška ukoliko im američke vlasti ne odobre zahtev za dolazak u SAD. „Prvo čega se druge zemlje uplaše jeste to da možda postoji neki bezbednosni problem“, kaže Sirs i dodaje da ne veruje da će takvih sumnji biti u Sarvarijevom slučaju. On je nedavno bio u mogućnosti da pregovora o odlasku iz kampa Lija na neko drugo mesto, gde bi čekao ponudu za preseljenje, ali prema rečima Džuli Sirs, nijedna zemlja se nije ponudila da ga primi. Povratak u Avganistan za Sarvarija bi značio sigurnu smrt, kao i za mnoge druge iz kampa Lija.

Time problem ostaje kosovskim vlastima. Godinu dana nakon što su novopridošlima obećani bezbednost i zaštita, kosovski premijer Aljbin Kurti je tokom posete Briselu kazao da se njegova vlada složila sa SAD da se odloži dogovoreni rok o ukidanju kampa Lija, što je trebalo da se desi do 29. avgusta 2022. godine. Kurti nije direktno odgovorio na pitanje da li bi ljudi koji su ostali u kampu Lija mogli da budu razmešteni unutar Kosova.

Humanitarna je obaveza pomoći ljudima koji su morali da beže, rekao je Kurti. „S druge strane mi smo obavezni da pomognemo našim saveznicima, partnerima i prijateljima, pre svega SAD, kada su u nevolji. I to ćemo činiti i ubuduće.“

Nastavak statusa kvo je upravo suprotno onom što žele preostali stanovnici kampa Lija.