Izbeglice koje više od deset godina žive u Ustaničkoj u ponedeljak čeka iseljenje

Izbeglice su se 2008. bespravno uselile u garsonjere u ovoj zgradi, jer kako navode “nisu imali drugi smeštaj”, a Republički Komesarijat za izbeglice i migracije na njihovo mesto sada useljava druge izbeglice, koje su na konkursu doblie stanove i na useljnje čekaju više od par godina. Za one koji se prinudno iseljavaju nije nađen alternativni smeštaj, a iz Združene akcije Krov nad Glavom poručuju da je obaveza Komesarijata da ove izbeglie porodice zbrine.

Inače, postupak prinudnog iseljenja ovih izbeglica, među kojima su samohrane majke, stari i bolesni ljudi i ratni veterani sa invaliditetom koji nemaju mogućnosti da obezbede drugi smeštaj, pokrenut je još novembra prošle godine kada je Komesarijat pokušao da ih policijskom akcijom iseli iz petnaest garsonjera u Ustaničkoj 244g.

– Zbog nemaštine sam sa maloletnom ćerkom nužno prešla u Ustaničku još 2008. godine – kaže Vera Nikolić, raseljena sa Kosova, koja je iz Prištine došla nakon bombardovanja kao samohrana majka. Ona kaže da se na konkurse za stan prijavljivala, ali da u tome nije imala uspeha.

– Kada je konkurs obljavljen 2011. dobila sam obaveštenje da mogu da konkurišem, ovde u ovoj zgradi. Prijavila sam se sa detetom za stan, ali kada je konkurs završen, obavestili su me da “nemam kompletnu dokumentaciju”. Kada sam se raspitala zašto, dobila sam odgovor da nemam pravo da konkurišem, jer sam sa Kosova a država je donela takvu uredbu – ističe Nikolić i dodaje da su oni „pioni u političkim igrama, jer država neće da prizna Kosovo“.

– Kao državljanin Srbije nemam pravo na stan i osećam se degradirano i diskriminisano – naglašava sagovornica Danasa. Ono što su Veri ponudili jeste da na konkursu traži seosko domaćinstvo, kao i građevinski materijal.

– Meni je ovde posao i dete mi je na fakultetu. Ponudili su nam smeštaj u Obrenovcu da sa ženskim detetom živim među migrantima. Mi smo ovde nužno. Oni misle da ovde lagodno živimo deset godina, a mi živimo u strahu, ne spavamo mirno, ali nemamo gde – ističe Nikolić.

Petar Anđić, rukovodilac grupe za normativne poslove i samostalni savetnik u Komeserijatu kaže da nije nađen alternativni smeštaj za izbeglice za koje je pokrenut postupak iseljenja, i dodaje da niko ne pita šta je sa smeštajem ljudi koji legalno, po konkursu, čekaju već više od par godina da uđu u te stanove koji su im opredeljeni, a žive kao podstanari i plaćaju kirije.

– Kada su postojale mogućnosti i kada su u Beogradu postojali neki vidovi kolektivnog centra, oni nisu iskazali želju, jer očigledno misle da će to u šta su bespravno ušli jednog dana postati njihovo. Da su razmišljali drugačije svi bi se oni prijavljivali na javne konkurse. Nekolicina njih je imala, dok su kolektivni centri za izbeglice postojali na teritoriji Grada, a ni jedno lice od njih nije otišlo na uvid, to je njima na kraju krajeva bila solucija o kojoj oni nisu želeli ni da razmišljaju – ističe Anđić za Danas.

„Komesarijat ima misiju i svrhu da zbrine sve izbeglice“, ističe Vladimor Logos, kordinator koji u ime Združene akcije Krov nad glavom vodi slučaja izbeglica iz Ustaničke. On naglašava da je naša zemlja potpisala Konvenciju o ljudskim pravima po kojoj niko ne može na ulicu.

– To je njihova zakonska obaveza, a i deo Konvencije o ljudskim pravima koju smo mi potpisali i ratifikovali, iznad koje je samo Ustav, i koja izriče da niko ne može na ulicu, a ta se Konvencija ne poštuje – naglašava Logos.