Izbeglice u Srbiji depresivne i u modricama

Izbeglice se lekarima ove međunarodne nevladine organizacije žale na nasilan tretman, uglavnom od strane mađarskih zvaničnika, a primećeno je i povećanje mentalnih oboljenja. Predstavnici nevladinog sektora u Srbiji apeluju na izbeglice da „ne beže od sistema“, kako bi dobili adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

„U poslednjih nekoliko meseci povećan je broj naših pacijenata koji su nam se požalili na nasilan tretman i pokazali povrede direktno povezane sa nasiljem. Mnogi od ovih slučajeva su navodno počinili mađarske vlasti“, reči su Simona Borouza, šefa misije Lekara bez granica u Srbiji. Borouz u nedavno objavljenom izveštaju ove organizacije dodaje da LBG „snažno osuđuju korišćenje prekomerne sile i apeluju na mađarske vlasti da prestanu sa ovakvom praksom“.

Prema navodima iz izveštaja, od 510 lekarskih konsultacija koliko su timovi LBG u Srbiji obavili od aprila, čak 188 osoba im se požalilo na nasilan tretman. Izbeglice su bile izložene mučenju, lišavanju slobode, kidnapovanju i seksualnim zločinima od strane krijumčara, policije ili unutar zajednice. Iz LBG napominju da su se te brojke duplirale od kada je krajem marta zatvorena „Balkanska ruta“. Čak 65 odsto ovih nasilnih incidenata počinile su uniformisane osobe sa mađarske strane granice.

Zatvaranje Balkanske rute stvorilo je, kako se navodi u izveštaju, zabrinjavajuću situaciju u tranzitnim područjima između Srbije i Mađarske.

„Uslovi ovde nisu povoljni za ljude. Porodice žive u šatorima, bez tuševa, čiste vode i osnovnih potrepština. Iako smo mesecima zvali srpske vlasti da unaprede ove uslove, malo toga se promenilo. LJudi su očajni i ova situacija ima direktne posledice po njihovo fizičko i mentalno zdravlje“, navodi Borouz.

LBG su kod izbeglica u Srbiji primetili značajan porast depresije, posttraumatskog stresnog poremećaja i anksioznosti. Takođe je primećen porast broja ljudi koji pate od bolesti prouzrokovanih uslovima života. Više od pola pacijenta se javljaju Lekarima bez granica zbog prehlada, stomačnih tegoba i kožnih bolesti.

„Još jednom apelujemo na evropske lidere da omoguće sigurne i legalne alternative za one koji traže zaštitu. Restriktivne politike na srpsko-mađarskoj granici moraju da budu preispitane i uslovi ljudi u tranzitu moraju da budu unapređeni“, zaključuje Borouz.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, navodi za Danas da je zdravstvena zaštita uvek bila najbolji deo celokupnog sistema zaštite u Srbiji.

– Svako ko podnese zahtev za azil dobija pravo na primarnu, sekundarnu i tercijalnu zdravstvenu zaštitu – kaže Đurović. On dodaje da je situacija teška i ozbiljna u ilegalnim kampovima u graničnom pojasu.

– Zdravlje je ugroženo kod onih ljudi koji beže od sistema. Do njih teško dolaze medicinske ekipe – tvrdi Đurović.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u julu je 1.515 ljudi izrazilo nameru da traži azil, što je povećao broj ovih zahteva u 2016. godini na 6.136. Od tog broja, svega njih 98 je ostalo u zemlji dovoljno dugo da ode na prvi intervju u Kancelariju za azil, navode u Beogradskom centru za ljudska prava. Završno sa julom, u ovoj godini je kroz Srbiju prošlo oko 102.000 ljudi, podaci su Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Trenutno u Srbiji se nalazi između tri i po i četiri hiljade izbeglica.

Vojska i policija „obeshrabrila“ hiljadu izbeglica

„Zahvaljujući angažovanju zajedničkih snaga vojske i policije na obezbeđenju državne granice prema Bugarskoj i Makedoniji, od 22. jula do danas, 1.021 migrant je odustao od ilegalnog prelaska na teritoriju Srbije, dok je u prihvatnom centru u Preševu sprovedeno 236 migranata koji su zatečeni u toku akcije hvatanja krijumčara ljudi ili su samostalno prešli državnu granicu. Zbog krijumčarenja ljudi, u više akcija zajedničkih snaga, privedeno je osam osoba“, saopštilo je Ministarstvo odbrane.