Izbeglička kriza smanjila sredstva za NVO

Ipak, fokus donatora na rešavanju humanitarne krize uticao je i na smanjenje prihoda velikog broja nevladinih organizacija. Ovo su samo neki od rezultata istraživanja Indeksa održivosti organizacija civilnog društva za prošlu godinu Američke agencije za međunarodni razvoj – USAID.

U tom izveštaju, koji je USAID, zajedno sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju (NKD), juče predstavio u beogradskom Medija centru, ukazuje se da su javnost, mediji i nevladine organizacije organizovale humanitarne i druge akcije širom zemlje kako bi pomogli izbeglicama, ali i podseća na izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je zabeležio „povećano učešće civilnog društva u procesu pridruživanja“, prepoznajući dalju potrebu da to učešće bude „ojačano i formalizovano“.

– S druge strane, najveći broj organizacija civilnog društva nema obezbeđena sredstva za rad ni do kraja kalendarske godine. Pojedini mediji promovišu negativnu sliku o radu udruženja građana, narušavajući tako imidž celog sektora koji je, inače, međunarodno prepoznat po kvalitetu svog rada. Predlog nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva još čeka usvajanje od strane državnih struktura – rekao je Mladen Jovanović, predsednik Upravnog odbora NKD.

Kako je dodao, neka od najavljenih zakonskih rešenja, takođe mogu negativno da utiču na održivost NVO i njihovu mogućnost da uključe građane u reformske procese, „te je važno da organizacije civilnog društva što više budu deo procesa donošenja zakona“. On je podsetio da je prošle godine Skupština Srbije usvojila čak 207 zakona po hitnom postupku, što je 54 odsto od svih usvojenih zakona i ukazao da je svaki osmi zakon usvojen po hitnom postupku ponovo morao da se usvaja.

Pored napretka u organizacionim kapacitetima NVO, blagog uvećanja finansijske održivosti i poboljšanja u infrastrukturi, Indeks održivosti pokazuje da su prošlu godinu obeležili i napadi na organizacije civilnog društva. One koje okupljaju novinare, kao što su CINS, Instinomer, BIRN i KRIK, bile su izložene javnim napadima od strane pojedinih političara provladinih medija, a u nekim slučajevima i neke državne institucije, poput komunalne policije – slučaj tužbe Inicijativi (Ne)davimo Beograd – takođe su vršile pritisak na NVO.

Indeks održivosti zabeležio je i novi tip građanskih inicijativa koje se pojavljuju u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao što je inicijativa niških skupština stanara da se smanji cena grejanja. Kako je juče rečeno, uprkos tome što dominira negativna medijska slika o civilnom društvu, poput tekstova da su strani plaćenici, sva istraživanja pokazuju da su građani tokom 2015. pokazali veću zainteresovanost i spremnost da se angažuju u nezavisnim vanpartijskim građanskim inicijativama. Takođe, bilo je čak 268 mesečnih filantropskih akcija, što je povećanje u odnosu na 2014. kada ih je bilo 154 po mesecu.

U Srbiji preko 26.000 NVO

Podaci Agencije za privredne registre iz novembra 2015. pokazuju da ima ukupno 26.384 registrovanih organizacija civilnog društva, što je za 2.168 više nego 2014. Prema podacima republičke Kancelarije za saradnju da civilnim društvom, više od polovine (52 odsto) postojećih organizacija registrovano je posle 2010. Broj fondacija i zadužbina porastao je na 665, sa 58 registrovanih prošle godine, a pet novih stranih udruženja registrovano je u toku godine i sada ih ima 59.

TABELA Indeksa održivosti NVO za 2015.‘]

Oblasti Ocena (1-7)

* Zakonsko okruženje 4.0

* Organizacioni kapaciteti 4.1

* Finansijska održivost 4.8

* Zagovaranje 3.5

* Pružanje usluga 4.2

* Infrastruktura 3.4

* Slika u javnosti 4.5