Izbori dogovoreni sa EU i Amerikom

Na sastanku koji je vodio komesar za proširenje Evropske unije Johanes Han učestvovali su predstavnici najvećih makedonskih parlamentarnih  stranaka sa najbližim saradnicima: Nikola Gruevski makedonski premijer i šef vladajuće VMRO-DPMNE, Ali Ahmeti šef vladajuće Demokratske unije za integraciju, Zoran Zaev šef opozicionog Socijaldemokratskog saveza i Menduh Tači, šef opozicione Demokratske partije Albanaca. Domaćin sastanka je bio šef misije EU u Skoplju Aivo Orav, a kasnije mu se kako javljaju skopski mediji, pridružio i ambasador SAD u Skoplju Džes Bejli.

Pred održavanje izbora biće promenjen makedonski izborni zakon i očišćeni birački spiskovi, ali detalji o tome biće dogovoreni sledeće nedelje u Briselu, rekao je novinarima u Skoplju Han. Makedoniji koja je status kandidata za članstvo u EU dobila pre deset godina, a da sa njom još nisu započeti pregovori, stavljeno je u izgled da će ti pregovori započeti otvaranjem poglavlja 23 i 24, odnosno poglavlja o vladavini prava i sudstvu. Kandidaturu Makedonije za članstvo u NATO 2008. je pokopala Grčka zbog spora oko imena, koji su poslednjih meseci nekoliko uticajnih ličnosti u međunarodnoj zajednici ocenili kao apsurdan, recimo bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt i aktuelna nemačka kancelarka Angela Merkel.

Što se čišćenja biračkih spiskova tiče, opozicija u Skoplju, a pre svega SDSM tvrde da je broj birača gotovo identičan broju stanovnika što je, navodno, jedan od najozbiljnijih razloga za sumnju da Nikola Gruevski, koji je na vlasti od 2006. manipuliše izborima obezbeđujući svojoj stranci prednost od 200.000 glasova koja se nikako ne može sustići. U Makedoniji je poslednji popis stanovništva obavljen 2002, dok je taj popis 2011. godine prekinut zbog navodnih brojnih neregularnosti. Prema procenama Državnog zavoda za statistiku Makedonije ta država je 31. decembra 2013. imala 2.065.769 stanovnika, a u birački spisak je 1. aprila 2014, a pred prošle parlamentarne izbore, bilo upisano 1.780.128 birača. Znači da 285.631 stanovnik Makedonije nisu birači. Do 14 godina ima 16,9 odsto građana Makedonije, a preko 65 godina njih 12,2 odsto.

Od pobede VMRO-DPMNE (37,5 odsto glasova) na redovnim parlamentarnim izborima jula 2006, Makedonija je tri puta izlazila na vanredne izbore: juna 2008, juna 2011. i aprila 2014. Koalicija VMRO-DPMNE pobeđivala je sa 48,78 odsto, 38,98 odsto i prošle godine sa 42,97 odsto glasova.

SDSM nije priznala rezultate poslednjih izbora, ta stranka bojkotuje parlament, i otad je Makedonija u ozbiljnoj političkoj krizi. Ta je kriza zaoštrena otvaranjem afere sa prisluškivanjem i objavljivanjem snimaka tajno prisluškivanih razgovora čiji su akteri uglavnom funkcioneri vladajuće VMRO-DPMNE. Ko je prisluškivao i snimao navodno 20.000 građana Makedonije ostalo je sporno: opoziciona SDSM tvrdi da je samu sebe prisluškivala vlast, a provladini mediji da su sponzori ove afere britanske službe. SDSM je zahtevala ostavku vlade Gruevskog i formiranje prelazne vlade koja bi fer izbore pripremila za godinu i po do dve godine. Vlast je to kategorično odbacila.

Politička kriza je nov obrt dobila incidentom u karauli Gošince, kad je navodno prepoznatih nekoliko bivših članova OVK, maltretiralo i zatim pustilo četiri pripadnika makedonske granične policije. I smejana u aferi Gošince kao navodno fingiranoj, makedonska vlast se 9. maja u iznenadnoj policijskoj akciji u Kumanovu obračunala sa pedesetak veoma dobro naoružanih osoba, u uniformama OVK, od kojih su većina sa Kosova. Ni posle poginulih osam makedonskih policajaca i 10 pripadnika terorističke grupe iz Kumanova, opoziciona SDSM nije uspela da dobije podršku za ulične proteste od pristalica dve ključne stranke etničkih Albanaca – DUI i DPA. I Ali Ahmeti i Menduh Tači ostali su bliži rešenjima za izlaz iz krize koje je zagovarao Nikola Gruevski.