Tokom dve godine obeležene pandemijom kovida 19 Slovenija je bila talac nekoliko poslanika koji su promenili stranu nakon pada Vlade centra i levice, kako bi zadržali svoje poslaničke plate i privilegije.
Samo to je omogućilo da radikalno desna stranka Janeza Janše Sloveniju usmeri u pravcu Orbanove Mađarske.
Međutim, svakog petka, na trgove LJubljane i drugih gradova Slovenije biciklisti su izlazili na masovne proteste protiv Janšine Vlade. Organizovano je više od 100 protestnih skupova petkom. Ustavni sud je u više navrata zaštitio slobodu medija i prava građana na mirne proteste. Vrsne pravnice iz civilnog društva pokrenule su Pravnu mrežu za zaštitu demokratije i organizirale besplatnu pravnu pomoć učesnicima protesta, koje je Vlada zastrašivala visokim novčanim kaznama. Građanke i građani su na poziv Društva novinara Slovenije malim, ali masovnim ličnim donacijama pokrili plate zaposlenih u Slovenskoj tiskovnoj agenciji, koju je Vlada, nezakonito, skoro godinu dana ostavila bez prihoda.
Izbori su dočekani u atmosferi masovnog angažiranjem više od 100 nevladinih organizacija udruženih u Glas ljudstva i mladih aktivistkinja koje su se nazvale 8. mart. Najvidljivija lica tog neumornog napora progresivne javnosti da obrani demokratiju i socijalnu pravdu postale su žene, sindikalne liderke dotada nevidljivih radnica: trgovkinja, medicinskih sestara, vaspitačica, mladih prekarnih radnika i radnica ali i predsednica Društva novinara, ekološke aktivistkinje, feministkinje, a naročito one iz organizacije 8. mart i pravnice iz Pravno informativnog centra. Probudio se i pokrenuo značajan deo dotada pasivnog ženskog biračkog tela. Na pobednički Referendum protiv Zakona o vodama 2021, usred leta, izašlo je više od 50 odsto biračkog tela, od toga pet odsto više glasačica nego glasača.
Ipak, ishod izbora sve vreme je zavisio od toga koliko će građana i građanki izaći na birališta. Glas ljudstva i 8. mart vodili su neumornu kampanju pod sloganom Gremo volit! (Idemo da glasamo!) za izlazak na izbore. Tom akcijom uspeli su da podignu izlaznost sa 50, kolika je bila 2018, na 70 odsto, na izborima održanim 24. aprila 2022.
Na kraju, u parlament je ušlo samo pet od 21 partije koja je učestvovala u izbornoj trci. Obe radikalno desne parlamentarne partije iz izbora su izašle malo jače. Sve partije koje su pre dve godine prešle na drugu stranu, birači i biračice su izbacili iz Parlamenta. Veliki deo glasova stranaka dotadašnje parlamentarne opozicije Janšinoj koaliciji oteo je Pokret Sloboda predvođen Robertom Golobom. Samo su SD (6.66 odsto) i Levica (4.39) ušle u parlament, jako oslabljene, ali u ulozi jezička na vagi. Bez njih pobednička Sloboda ne može sastaviti legitimnu Vladu.
U parlament je po prvi put izabrano 40 odsto žena. Pokret Sloboda ima 22 poslanice i 19 poslanika. Od sedam Socialdemokrata tri su žene, a Levica ima dve žene od pet osvojenih mandata. Dve desne partije imaće devet žena u poslaničkim klupama.
Uskoro ćemo videti da li će nove parlamentarke hteti i znati da se bore za „socijalnu i rodnu ravnopravnost, participativnu i paritetnu demokratiju, pravnu državu i održivi razvoj“. A to su četri ključne stvari, koje od nove parlamentarne većine traži progresivno civilno društvo u Sloveniji, u čijim prvim redovima stoje žene. Svima koji danas ulaze u Parlament trebalo bi da bude jasno da one od toga neće odustati i da će rad parlamentaraca i parlamentarki nadzirati svakodnevno.
Stavovi izraženi u ovom tekstu predstavljaju lična mišljenja i stavove autorki i autora i ne moraju nužno odražavati i stavove Fondacije „Fridrih Ebert“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
