Izbori za dekana Šumarskog fakulteta neregularni

Rektorov dopis je usledio nakon mišljenja Univerzitetskog ombudsmana koji je  ukazao da je ponavljanje postupka izbora dekana u celini, od prve faze, jedini ispravan način da se ta procedura sprovede u skladu sa Statutom Šumarskog fakulteta, a sa ovim stavom se saglasio i Odbor za statutarna pitanja UB.

Verifikacija mandata novog dekana Šumarskog fakulteta Branka Stajića je iz tog razloga izuzeta sa poslednje sednice Senata Univerziteta u Beogradu, a rektor je najavio dodatne konsutacije kako bi se prevazišla trenutna situacija.

O neregularnostima pri izboru novog dekana, Rektorski kolegijum, članove Senata i Saveta obavestio je prorektor za međunarodnu saradnju Ratko Ristić, koji је obavljaо i funkciju v.d. dekana Šumarskog fakulteta.

Ristić je u dopisu ukazao da je izbor nove uprave Šumarskog fakulteta nezakonit i da je na sednici Saveta Fakulteta 1. decembra, na kojoj je izabrano novo rukovodstvo, došlo do grubog kršenja fakultetskog Statuta i važećih zakonskih akata.

Ristić je ocenio da se „nepoštovanjem propisa, ignorisanjem izričitih stavova pravnih stručnjaka ugrožava pravna sigurnost, narušava ugled Šumarskog fakulteta i dovodi u pitanje integritet i uloga univerzitetskih tela“. Ponašanje članova Saveta koje je imenovao osnivač (Vlada), a koji su upozoreni da se uzdrže od donošenja nelegitimnih i nezakonitih odluka, predstavlja ugrožavanje autonomije univerziteta, ocenio je Ristić u dopisu.

U izjavi za Danas prorektor Ristić pojašnjava da su izbori za novu upravu Šumarskog fakulteta rapisani po redovnoj proceduri.

Od tri kandidata na kandidacionoj sednici najveći broj glasova je dobio profesor Zdravko Popović kome je nedostajao jedan glas na Nastavno-naučnom veću (NNV), da bi prošao dalje na glasanje na Savetu ŠF.

On je, naime, dobio 53 glasa NNV, a za prolaz mu je bilo potrebno 54. Prorektor Ristić smatra da je ovakav rezultat glasanja posledicа negativne kampanje koja je vođena protiv Popovića.

– Popović je bio prodekan za finansije u mom timu, koji je za sobom ostavio stabilnu finansijsku situaciju. Strogo smo se držali propisa i verovatno se mnogima zamerio, zbog čega je protiv njega vođena negativna kampanja da ne bude izabran za dekana – kaže Ristić.

Postupak izbora novog rukovodstva je potom nastavljen u drugom krugu, u kome su kandidati bili Branko Stajić, u to vreme predsednik Saveta Šumarskog fakulteta i profesorka Nada Dragović.

Nakon glasanja na NNV nijedan od ova dva kandidata nije imao dvotrećinsku većinu za prolazak na Savet, a u ponovljenom glasanju pobedio je profesor Stajić, koga je podržalo 70 članova NNV. Međutim, on je na Savetu dobio 12 glasova, a da bi bio izabran za dekana bilo je potrebno 14.

– Ja sam kolegu Stajića upozorio još na kandidacionom zboru da bi iz moralnih razloga trebalo da podnese ostavku na mesto predsednika Saveta, ako se već kandiduje za poziciju dekana, jer je Savet praktično upravljavačko telo prema zakonu i Statutu, a dekan organ poslovođenja. Iako ne postoji zakonska prepreka da se kandiduje, smatram da to sa etičkog stanovišta nije u redu, jer upravo predsednik Saveta treba da kontroliše izborni postupak za dekana. Pritom je cela ekipa prodekana koje je Stajić predložio takođe u Savetu ŠF – kaže Ristić, uz opasku da je ovakav njegov stav Stajić doživeo kao pokušaj diskreditacije, što je, tvrdi, potpuno pogrešna percepcija.

Na naš komentar da je u univerzitetskoj zajednici praksa da kandidat koji dobije podršku NN veća, bude izabran na Savetu, bez obzira što je Savet po propisima nadležan za izbor dekana, Ristić kaže da je deo članova Saveta koji su glasali protiv imao na umu Stajićev angažman kao člana Nadzornog odbora JP „Srbijašume“.

Ristić ne krije da je kao dekan došao u sukob sa prvim čovekom tog javnog preduzeća jer se suprotstavljao nekim potezima „Srbijašuma“, između ostalog, nekontrolisanoj izgradnji malih hidroelektrana i nejasnim kritetijuma po kojima se prodaje posečena drvna masa.

Stajiću je, kaže, javno zamerio zašto kao član Nadzornog odbora nije zaštitio ugled Šumarskog fakulteta, koji školuje kadrove, između ostalog, i za potrebe tog javnog preduzeća.

Pošto su dva pokušaja izbora nove fakultetske uprave propala, Ristić kaže da je trebalo raspisati treći izborni krug, što je i urađeno na sednici Saveta 30. septembra, a izbori su zakazani za januar 2022.

Na toj sednici, dan nakon što Ristiću ističe mandat dekana, on je imenovan za vršioca dužnosti dekana do izbora novog rukovodstva, pošto prethodno dva predloga za v.d.-a nisu prošla.

– U oktobru Vlada Srbije menja članove Saveta ŠF iz reda svojih predstavnika, i to usred izbornog postupka. Od ukupno osam članova koliko ima predstavnika osnivača, zamenjeno je sedam – kaže Ristić.

Na komentar da se slično desilo i sa Savetom Univerziteta u Beogradu i da je, prema mišljenju dela akademske zajednice, na takav način aktuelno rukovodstvo došlo na čelo UB, Ristić odgovara da je njegov stav da bi Zakon o visokom obrazovanju trebalo korigovati i vratiti prethodno zakonsko rešenje po kome je broj članova Saveta koje imenuje Vlada dvostruko manji.

Na našu opasku da akademska zajednica nije podigla glas kada je ovaj član menjan, Ristić potvrđuje da je mnogima to očito promaklo i da nisu vodili računa o kasnijim posledicama.

Po raspisivanju izbora za dekana za januar, Stajić se povukao sa mesta predsednika Saveta.

Krajem novembra on je sa još tri profesora, u svojstvu kandidata za dekana i prodekane, Savetu Fakulteta podneo inicijativu za ponavljanje postupka glasanja na Savetu (reč je o sednici na kojoj nije dobio većinu), uz obrazloženje da su saznali nove činjenice, a koje ukazuju na nepravilnosti u izbornom postupku i dovode u pitanje regularnost glasanja na Savetu.

Savetu se dopisom obratilo i Veće odseka za šumarstvo i zaštitu prirode koje smatra da to što Savet nije uvažio većinsku volju NNV predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta članova Veća.

U pismu je, između ostalog, navedeno i da je odluka Saveta značajno narušila međuljudske odnose, stvorena je atmosfera netolerancije, međusobnog optuživanja i straha od revanšizma kod zaposlenih. Od Saveta je zatraženo da se ponovo stavi na glasanje predlog da Stajić bude izabran za dekana.

Ratko Ristić tvrdi da nikakvih neregularnosti prilikom glasanja Saveta nije bilo, te da da nije bilo pravnog osnova da se glasanje ponavlja.

Kaže da je o pomenutoj inicijativi zatražio mišljenje sekretara Šumarskog fakulteta i Univerzitetskog ombudsmana, koji su zaključili da je jedino ispravno za prevazilaženje trenutne situacije da se ceo postupak za izbor dekana ponovi.

U odgovoru sekretara ŠF se, između ostalog, navodi da je inicijativa profesora koji misle da su oštećeni u izbornom postupku nelogičan, nesvrsishodan i kontradiktoran akt, ne samo za Fakultet, već i za same podnosioce, s obzirom da sumnjaju u regularnost odluka kojima su dobili većinu od strane NNV na kandidacionoj sednici, kada su i predloženi za dekana i prodekane.

„Ako je odluka NNV o predlogu kandidata za dekana bila sporna, doneta na neregularan, protivpravni način, ne može se o takvom predlogu odlučivati na Savetu, jer bi takva odluka Saveta bila protivpravna i nevažeća“, piše u dopisu sekretara ŠF.

Na primedbu da članovi Saveta ŠF nisu dobili zvaničan zapisnik sa kandidacione sednice, sekretar odgovara da takva obaveza nije predviđena fakultetskim Statutom, već piše da se samo dostavlja predlog odluka sa kandidacione sednice NN veća, što je i učinjeno.

Uprkos ovim mišljenjima, Savet je na sednici 1. decembra u ponovljenom glasanju izabrao profesora Stajića za novog dekana.