Izborni predmeti dodatno opteretili gimnazijalce

To je ocenio Milan Selaković, profesor Gimnazije u Čačku, na predstavljanju knjige „Reforma gimnazija – bolećiva praznina“.

Knjigu je izdala Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i u njoj su skupljena izlaganja sa tribine, održane u martu 2019. godine u Gimnaziji u Čačku, koja je bila posvećena promenama u gimnazijskom obrazovanju.

Dve i po godine kasnije problemi su identični: preveliki broj predmeta, preopterećeni učenici, nejasna svrha takozvanih izbornih paketa, koji su zapravo novi izborni predmeti u gimnazijama.

Selaković je ukazao na organizacione probleme u realizaciji nastave koji su nastali zbog uvođenja tih izbornih predmeta, navodeći da u gimnaziji u kojoj radi postoji preko 120 grupa učenika od prvog do četvrtog razreda.

– Podstavlja se pitanje kako realizovati tu nastavu, gde udenutu dodatnu, dopunsku nastavu, sekcije, takmičenja i druge vannastavne aktivnosti? Koja je svrha ovakvog mučenja dece? Svaki od pokušaja reformisanja je predstavljao atentat na naš napaćeni obrazovni sistem. Ko to i sa kojim pravom svesno žrtvuje učenike radi neke velike kvazireforme? Bivši ministar prosvete je tvrdio da je broj vukovaca nerealan, pa se nameće pitanje da li ćemo sa izbornim predmetima koji se ocenjuju brojčano, i to najčešće peticama, dobiti realniju sliku uspeha naših učenika – istakao je Selaković.

On je napomeno da učenici Gimnazije u Mariboru imaju sedam predmeta, u britanskim školama od šest do osam, u Francuskoj 10, a u Kanadi od osam do 10, dok gimnazijalci u Srbiji imaju i po 18 predmeta.

Selaković je izneo zahtev Sindikata obrazovanja Čačak i školskog sindikata da se izbace izborni predmeti koji nisu u skladu sa realnim mogućnostima učenika i postojećim resursima škola, zatim da se iz programa tih predmeta izbace sadržaji koji se već realizuju kroz obavezne predmete, te da se ukine brojčano ocenjivanje izbornih predmeta jer ono ne dopinosi kvalitetu nastavnog proces i objektivnom sagledavanju uspeha učenika.

– Ne pravite vrata veća od kuće i prozore veće od očiju – poručio je Selaković resornom ministru.

Pedagoškinja u Gimnaziji u Čačku Nevenka Tolić kaže da su nastavnici očekivali da reforma bar ne bude gora od postojećeg stanja, ali da se desilo suprotno.

Ona je istakla da su pored pretrpanih planova i programa obaveznih predmeta učenici još više opterećeni, da po devet, deset časova provode u školi i da je reformom predavačka nastava još prisutnija, iako je cilj bio da se ona smanji.

Ocene iz izbornih predmeta služe za popravljanje uspeha, a ove predmete žele da predaju samo oni nastavnici kojima nedostaje fond časova.

– Nijedan nastavnik neće da uzme da predaje izborne predmete ukoliko može da dobije svoj osnovni predmet. Dakle, izborne predmete predaju samo oni koji ne mogu da biraju. Ti ljudi su ostavljeni na cedilu, nisu prošli nikakvu obuku, ne postoje udžbenici. Dosta je mladih nastavnika koji su tek izašli sa fakulteta i sada treba da se uhvate u koštac sa predmetima koji zahtevaju širinu – rekla je Tolić.

Ona je iznela podatke da u specijalizovanim gimnazijama ima manji broj predmeta nego u klasičnim, navodeći primer da, recimo, učenici u odeljenjima obdarenih za matematiku imaju od 11 do 13 predmeta, u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju od 11 do 14, za audio-vizuelne umetnosti od 13 do 16, dok „obične“ gimnazije imaju od 15 do 18 predmeta, u zavisnosti od razreda.

Sem toga, u specijalizovanim gimnazijama ne postoje izborni programi, u ovim odeljenjima ima po 20 učenika, dok je u drugim gimnazijama i preko 30 đaka.

Nenad Gugl, profesor srpskog jezika i književnosti u Trećoj gimnaziji u Beogradu, ocenio je da ne znamo šta je cilj obrazovanja.

– Da li su cilj premeti, da li ishodi, standardi ili da pripremimo đake za tržište? Cilj treba da budu učenici, a naš predmet je alat da nešto napravimo do tog mladog čoveka. Ako imate 18 predmeta vi ste površni jer ne možete da se udubite i nemate vremena da se svemu posvetite u dovoljnoj meri. Duh vrema je takav da mlade već tera da budu površni, a sada to rade i nastavnici – kazao je Gugl.

On je ocenio da smo došli u situaciju da škola ubija radoznalost, što je tragična istina.

– Ako mi kao škola ne uspemo da „zapalimo“ radoznalost kod učenika, nju će da „zapale“ jutjuberi i video igre, a škola će za njih da postane muka – istakao je Gugl.

O problemima sa kojima se učenici suočavaju svakodnevno iz ugla roditelja je govorila Gordana Petković, majka gimnazijalca.

Ilustrujući problem u organizaciji nastave izbornih programa, ona je rekla da se u gimnaziji koju pohađa njeno dete ti časovi organizuju u suprotnoj smeni i to onlajn, dva puta nedeljno po dva časa.

Petković je kazala da su đaci preopterećeni, da nemaju vremena ni za kakve dodatne aktivnosti posle škole i zapitala kakva je svrha predmeta ako učenik nije video profesora od početka školske godine, već se sve svodi na slanje materijala.