Izdavači izmenili udžbenike: Šta će na kraju pisati o polu i rodu u biologiji za osmi razred?

Iz primedbi koje je radna grupa Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) uputila na adrese sedam izdavačkih kuća, za čije udžbenike biologije za osmi razred je utvrđeno da sadrže „nedostatke“, ne može se izvući opšti zaključak šta je sporno u lekcijama o biološkom smislu adolescencije.

I samim izdavačima nije jasno zašto je nekima traženo da, recimo, izbace pojam rodnog identiteta i transrodnosti, dok drugima to nije zamereno.

Njihov utisak je da je namera da se tema o polnom i rodnom identitetu „omekša“ i da se ne ide u detalje, o čemu svedoče komentari radne grupe da je u pojedinim udžbenicima ovoj temi dato previše prostora.

Uočljivo je, kažu izdavači sa kojima smo razgovarali, da je radna grupa tražila da se iz lekcija izbace zanimljivosti i primeri iz života u kojima su, između ostalog, prikazana lična iskustva transrodne osobe ili objašnjenje ko su bile virdžine.

U radnoj grupi koja je pojedine sadržaje u udžbenicima biologije proglasila kao sporne nije bilo biologa, a njeni članovi su poznati po naklonosti desnim identitetskim politikama.

Do sada se samo Srpsko biološko društvo (SBD) ogradilo od rada ove radne grupe, ocenjujući da je loše što se vrše parcijalne izmene već odobrenih udžbenika, bez jasno definisanih kriterijuma.

Iz SBD su istakli i da ih zabrinjava način izmene udžbenika budući da je radna grupa uskratila autorima bilo kakvu autonomiju u izmeni teksta, vršeći direktne intervencije u tekstu, brišući ili menjajući njegove pojedine delove. Ovaj postupak jako podseća na cenzuru protiv čega je SBD čvrsto i principijelno protiv“, poručili su iz tog udruženja.

U dopisima izdavačkim kućama koje je Danas dobio od ZUOV-a, tek nakon pozivanja na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u najvećoj meri su taksativno navedeni sporni pasusi, rečenice, čak i izrazi u udžbenicima biologije, koje su izdavači bili dužni da isprave i da dostave ZUOV-u na uvid.

Izdavači su to morali da urade jer im je zaprećeno da će im udžbenici biti povučeni i svi oni sada čekaju od ZUOV-a povratnu informaciju da su ispoštovali ono što je traženo.

Radna grupa je, na primer, autorima biologije Zavoda za udžbenike zamerila na nepreciznoj definiciji pola (objašnjen je kao skup morfoloških, anatomskih i fizioloških osobina pojedinaca), „jer nisu u pitanju sve morfološke, anatomske i fiziološke osobine“.

U udžbeniku piše da rod obuhvata „sva ona očekivana, nametnuta ili usvojena društvena ponašanja polova“ i da „u većini kultra postoji osnovna podela na muški i ženski rod“.

Prema mišljenju radne grupe, definicija roda je neadekvatna, jer se mešaju rod i društvena uloga roda, a sa tim je nepovezana rečenica o podeli polova zbog čega oni smatraju da bi najbolje bilo da se ceo pasus izostavi jer se u sledećem govori o rodnom identitetu.

Međutim, radna grupa smatra da je i rodni identitet loše određen, a autori su ga definisali kao „način na koji se pojedinac identifikuje sa rodnim kategorijama“, uz konstataciju da „naučnici još uvek pokušavaju da odrede u kojoj meri genetički, a u kojoj društveni faktori imaju ulogu u formiranju rodnog identiteta pojedinaca“.

Radna grupa, međutim, predlaže da se u udžbenik unese rečenica: rodni identitet označava subjektivno svrstavanje pojedinca u jednu od polnih kategorija (muškarci, žene), ili, što je retko, ni u jednu“.

U udžbeniku se pojašnjava i pojam seksualnog identiteta koji se, kako piše, može tumačiti na dva načina: kao identitet pojedinca na osnovu seksualne orijentacija ili kao identitet na osnovu bioloških polnih karakteristika, koji je povezan sa rodnim identiteom, ali se razlikuje od njega.

Radna grupa misli da ovaj pasus treba brisati pošto ne razjašnjava razilku između seksualnog i rodnog identiteta.

Umesto definicija sreteotipa i predrasuda, koje takođe treba izostaviti, radna grupa predlaže da se doda deo da „osobe kod kojih postoji nepoklapanje polnog i rodnog identiteta ne treba diskriminisati i odbaciti“.

Izdavačkoj kući Klet primedbe su poslate na jednoj i po stranici, pa se tako, recimo, traži da izbace iz lekcije pojam interseks, „jer je zastareo a i učenici se bespotrebno opterećuju novim pojmovima“ i da se objašnjenje tog pojma preformuliše.

Autori su napisali da se „ponekad dešava da se osoba rodi sa anatomijom reproduktivnih organa koja nije u skladu sa tipičnim definicijama muških ili ženskih reproduktivnih organa“ i da se takvo stanje naziva interseks.

Traženo je takođe da se rečenica „rodni identitet pojedinca može biti nezavisan od toga koju mu je pol upisan na rođenju…“ preformuliše u „Rodni identitet se može razlikovati od pola utvrđenog na rođenju“, jer se, prema mišljenju radne grupe, može pogrešno zaključiti da se pol upisuje po nečijem nahođenju, a osim toga, rodni identitet nije potpuno nezavisan od pola.

Autori treba da izraz „orijentacija“ (seksualna, homoseksualna, heteroseksualna) zamene rečju „sklonost“, a osobe „biseksualne orijentacije“ treba nazvati „biseksualnim“.
Za radnu grupu sporan je bio i sledeći pasus: „To što je heteroseksualna orijentacija većinska ne znači da one koje nisu većinske treba da budu predmet diskriminacije. Naprotiv, sećaš se časova biologije da je upravo biološka varijabilnost ta koja omogućava proces evolucije. Različitost nikako ne treba da bude osnov za predrasude, osudu i diskriminaciju, a pravo na rodni identitet i seksualnu orijentaciju je zakonom zagarantovano pravo svakoga od nas“.

Umesto toga treba da piše da „sve navedene sklonosti spadaju u spektar različitosti seksualnih ponašanja kod ljudi i nijedna, koliko god manjinska, ne treba i po zakonu ne sme da bude predmet diskriminacije“, jer se, prema mišljenju radne grupe, u postojećem tekstu navodi da se različite seksualne orijentacije pre svega razlikuju po zastupljenosti u populaciji, što nije suštinska razlika među njima.

I autorima biologije izavačke kuće Eduka je, između ostalog, zamereno je loše određenje rodnog identiteta (način na koji se pojedinac identifikuje sa rodnim kategorijama, na primer kao žena ili muškarac, ili u nekim slučajevima nijedno od toga) i predloženo da se objasni kao subjektivno svrstavanje pojedinca u jednu od polnih kategorija (muškarci, žene) ili, što je retko, niu jednu.

Rečenicu „Rodni identitet je pitanje na koje biološke i medicinske nauke tek treba da daju odgovor“ treba zameniti sa „Na pitanja vezana za rodni identitet nauka traži odgovore“.

Autorima biologije izdavačke kuće Vulkan radna grupa spočitava da su previše prostora posvetili transrodnim i međupolnim osobama, što, kažu, ne treba da bude glavna tema ove lekcije, pa se akcenat pomera sa pojmova predviđenih programom na transrodne i međupolne osobe, koje su manjinske populacije, zbog čega je potrebno ovaj deo lekcije izostaviti ili sažeti.

Radnoj grupi nije jasno na osnovu kojih podataka autori zaključuju da „tokom adolescencije, istražujući svoju seksualnost, mladi često nisu u stanju da prepoznaju svoja stanja i potrebe“.

– Takođe navodi se „sasvim je u redu ako si zbunjen/a, ako se još ne pronalaziš“ i nakon toga: „Proći će još možda nekoliko godina dok ne uspeš sebi da razjasniš šta zaista želiš i osećaš“. Ako adolescent nekoliko godina ne može da, bez personalnih potresa i lomova, izvrši svoju rodnu identifikaciju, tada se, po svoj prilici nalazi u rodno identitetski problematičnoj situaciji, a ovaj savet adolescentu koji se nalazi u dramatičnoj situaciji može stvoriti lažnu sliku uobičajenosti takvog razvoja događaja, piše u dopisu radne grupe izdavačkoj kući Vulkan.

U rečenici „Važno je da se shvati da međupolnost nije medicinski problem, već se normalno dešava u ljudskoj populaciji“, radna grupa smatra da treba izostaviti reč „normalno“, jer se može pogrešno zaključiti da je ovo česta pojava.

Za njih je problematična i konstatacija da je „međupolnost relativno česta u ljudskoj populaciji“, što, kako kažu, učenike može da navede na pogrešan zaključak, a sporna im je i rečenica da se „smatra da međupolnih osoba ima više nego riđokosih“, jer se ne navodi na osnovu kog izvora se to tvrdi.

Da je „u nekim zemljama homoseksualnost prihvaćena bez predrasuda i diskriminacije“, da „postoje zemlje u kojima osobe homoseksualne orijentacije nemaju podršku i razumevanje okoline, a često ni porodice“, te da su „u nekim zemljama homoseksualne veze i brakovi zabranjeni zakonom“, piše u biologiji izdavača Gerundijum, a radna grupa smatra da ovaj pasus treba zameniti tekstom u kome se govori da osobe kod kojih se pol i rod ne poklapaju ne treba da budu predmet diskriminacije.

Za radnu grupu je suvišno i to što su autori predložili da se na časovima otvoreno diskutuje o biološkim aspektima heteroseksualnosti i homoseksualnosti, kao i o homoseksualnim brakovima u ljudskoj populaciji i da se zaklučci napišu na tabli i u đačkim sveskama, te su naveli da i to treba izbaciti iz udžbenika.