Privreda jednog od najsiromašnijih delova Srbije vrti se u začaranom krugu od grinfild investicija do golog preživljavanja. Nakon što je i definitivno zakatančen projekat Tekstilne fabrike „Zamber“, koju je u Vranju započeo britanski biznismen Jani Savas iz Kompanije „Alena“, brojni radnici sada moraju da krenu od početka, bolje rečeno da izađu iz totalnog minusa.


Projektovana kao investicija od nacionalnog značaja, ukupne vrednosti šest miliona evra, „Zamber“ je trebalo da zaposli tri hiljade radnika. Sredstva za ovaj grinfild projekat obezbeđena su iz NIP-a i u osnovi to je trebalo da bude „bajpas“ rešenje za zapošljavanje radnika Pamučnog kombinata „Jumko“. Kao konačni efekat Vranjancima je u nasleđe ostalo 700 nezaposlenih radnika i korov oko nove zgrade tekstilne fabrike, na kojoj se ispisuju pogrdni grafiti.

– Istovremeno, radnici u pogonu tekstila „Kobos“ koji je i dalje formalno u vlasništvu „Jumka“ mesečno primaju 5.520 dinara kao najnižu zaradu u Pčinjskom okrugu, navodi Mira Dimitrijević, predsednica povereništva Samostalnog sindikata. Prosta računica govori da taj radnik treba da radi blizu dve godine, da bi uspeo da zaradi jednomesečnu platu gradonačelnika Vranja, koja iznosi prema najnovijim podacima oko 131.000 dinara.

U nekada uzornoj Fabrici obuće „Koštana“ poslednje tri godine traje stečajni postupak. Radnici ovog preduzeća s vremena na vreme protestuju tražeći nekoliko neisplaćenih zarada. Otkako je zatvorena Fabrika tekstila „Zamber“ koja je koristila unajmljeni pogon konfekcije u „Jumku“, za 700 radnika ostao je nenamireni dug na ime pet neisplaćenih zarada od 69 miliona dinara. U Pamučnom kombinatu „Jumko“ isplaćene su decembarske zarade, u proseku oko 10.000 dinara za oko tri hiljade radnika. Na osnovu konverzije dugova vranjskih tekstilaca preko 60 procenata kapitala je u vlasništvu države, pa je ona i preuzela obavezu da brine o radnicima kombinata.

– Zbog neprestane blokade žiro-računa, Jumko kao preduzeće ne može da učestvuje samostalno na tenderima, što onemogućava kontinuitet proizvodnje – pojašnjava Miodrag Tasić, generalni direktor ovog nekada tekstilnog giganta sa više od 10.000 radnika.

Zbog takve situacije štrajkovi su deo svakodnevice. Najdrastičniji oblik radikalnih protesta zabeležen je prošle godine kada je predsednica ASNS u Jumku Snežana Veličković, sa grupom sindikalnih aktivista zaposela deveti sprat uprave zgrade kombinata i štrajkujući glađu više dana, zapretila da će se baciti sa zgrade. ASNS je tražio od Upravnog odbora Jumka da „spreči pod pritiskom prelazak radnika u preduzeće Zamber zbog čega je oko 800 radnika koji to nisu učinili dobilo otkaze“.

– Sada smo ponovo na početku puta u neizvesnost, jer je inspekcija rada vratila otpuštene radnike na posao, a u međuvremenu bez posla je ostalo i 70 radnika koji su prešli na rad u „Zamber“. Za ovakvo stanje niko se ne oseća odgovornim, počev od nadležnih ministara, pa do članova Upravnog odbora Jumka koji uredno primaju svoje zarade dok fabrika stoji, konstatuje Veličkovićeva.

Ljuba Stanojkovski u „Jumku“ je kao radnik proveo blizu dve decenije. Bio je magacioner u pogonu Konfekcija „Sloboda“ koju je na aukciji kupio Jani Savas, vlasnik preduzeća „Zamber“. Njegova situacija je gotovo bezizlazna.

– Zbog navodnog učešća u nenajavljenom štrajku, četvoro mojih kolega i ja bili smo suspendovani. Umesto disciplinskog postupka i obećanja da nećemo raditi tri meseca, nama su poštom poslati otkazi – kaže Stanojkovski. Radnici su pred Opštinskim sudom pokrenuli postupak za povratak na radno mesto i nadoknadu štete. Održana su tri ročišta, a Danasu je potvrđeno da je„presudu nemoguće doneti jer se tužena strana ne pojavljuje “. Prostorije „Zambera“ su zapečaćene i u njima niko ne boravi četiri meseca, a bivši rukovodioci firme pronašli su nova uhlebljenja.

U opštini Vladičin Han od desetak preduzeća radi samo Fabrika voćnih koncentrata, koja je u vlasništvu Kompanije „Nektar“ iz Bačke Palanke. Radnici privatizovane Industrije građevinskog materijala „Bal brik“ mesecima štrajkuju tražeći da im vlasnik isplati zarade i uplati poreze i doprinose. Slična situacija je i u Medveđi, Bojniku, Lebanu, Crnoj Travi, Preševu, Bosilegradu, Trgovištu, Bujanovcu…

Sa oko 300.000 stanovnika Pčinjski okrug u ukupnom broju stanovnika Srbije učestvuje sa oko tri procenta. Prema podacima Regionalne privredne komore toliko bi trebalo da bude i učešće državnih investicija. Umesto toga, država ovde finansira tek 1,5 procenata ukupnih sredstava.

Za tri meseca bez radnih mesta 2.000 ljudi

– Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je tridesetak ugovora o privatizaciji poništeno. Nije urađena nova procena kapitala preduzeća koja nisu privatizovana, pa stečaj postaje konstanta pretnja – veli Goran Jović, predsednik Privredne komore Leskovac. Gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčićnajavio je da bi usled globalne krize, samo u vranjskoj opštini u prvih šest meseci bez posla moglo da ostane hiljadu radnika. Međutim, po podacima iz ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, u prva tri meseca bez posla je ostalo većoko dve hiljade ljudi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari