Izgled porodilišta KBC „Dragiša Mišović“ dve godine nakon „Milosrdnog anđela“

„Pre dve godine, u noći između 19. i 20. maja 1999. godine, detonacije NATO bombi u akciji nazvanoj (kakve
li ironije) „Milosrdni anđeo“, nadvile su tamu nad najlepše porodilište u Beogradu“, uvodna je rečenica reportaže novinarke Ljiljane Tubić o zgradi u kojoj su brojni, danas već ljudi, ugledali prve obrise sveta.

U raketnom napadu snaga NATO, 20. maja 1999. godine u 00.50 sati, pogođen je KBC „Dragiša Mišović” i tada su poginuli sedam gardista, tri pacijenta i čuvar. Uništena je zgrada neurologije, a oštećene su zgrade Dečje i Ginekološko-akušerske klinike i prostorije pravne službe bolnice i računovodstvo.

Kako i sama autorka navodi, možda bolnica nije imala najsavremeniju opremu, ali to je višestruko nadoknađeno neizmernom ljubaznošću osoblja, higijenom i izuzetnom stručnošću i predanošću svom poslu tadašnjeg lekarskog tima.

Prelepa zgrada u kojoj je smeštena ginekološka klinika je memorijalna bolnica posvećena britanskoj državljanki škotskog porekla dr Elsi Inglis i pod zaštitom je države, podsetila je novinarka.

Sada je utonula u tišinu prelepog parka kojim je okružena, ocenila je novinarka pre 20 godina.

Zahvaljujući ljubaznosti dr Dragana Antića, direktora klinike za ginekologiju i akušerstvo i dr Ilije Golubovića, obišli smo zgradu.

„Prizor je potresan do suza. Svuda komadi maltera, debeo sloj prašine je pokrio sve, razbacani ostaci kao svedoci panike koja je vladala te strašne noći, a na prvom spratu na vratima koja vode na odeljenje sa bebama sa dvadesetak fotografija smeše se bebe koje su tu prvi put ugledale svet, podsećajući na nekadašnje trenutke radosti“, opisuje u tekstu autorka.

Gotovo sav inventar i skupoceni aparati su oštećeni. Dvadeset vrsnih lekara – ginekologa i njihovih kolega neonatologa i više od 100 medicinskih sestara i babica, tada već dve godine, nije čulo plač beba, kao da su svi zaboravili na njih.

„Od zimus, u bivšoj zgradi prijemnog odeljenja bolnice u Ul. Milana Tepića rade tri ambulante, tako da svaki ginekolog dođe na red da radi jedanom nedeljno u ambulanti, a na hirurškom odeljenju obavi se poneka hirurška intervencija, iz domena ginekologije. Što se tiče ostalog osoblja, osim malog broja babica i medicinskih sestara koje se smenjuju u ove tri ambulante, ostali su raspoređeni po drugim odeljenjima KBC-a“, navodi se u tekstu.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Godišnje je u ovom porodilištu, do tada, bilo više od 3.000 porođaja, 25.000 pregleda i isto toliko hirurških intervencija, više od 100.000 dijagnostičko – terapijskih usluga i 10.000 ultrazvučnih pregleda.

Udeo lečenih u Centru za ginekologiju i akušerstvo u ukupnom broju lečenih na odeljenjima ginekološko -akušerskih stacionarnih ustanova Beograda bio je pre NATO intervencije prosečno 21,6 odsto, ali kada je reč o godišnjem broju porođaja, taj udeo je bio znatno veći i iznosio oko 25 odsto.

Bolnica je pokrivala potrebe pacijenata na prostoru od oko 500.000 stanovnika Beograda.

„Jedino što je do sada obezbeđeno je novac za građevinske radove, koji bi uskoro trebalo da počnu, ali je pitanje da
li će dodeljena suma to moći da pokrije. Kada se to privede kraju, ostaće samo novi beli zidovi. Tako bi ovaj članak trebalo da probudi savest i humanost kako ljudi na vlasti tako i dobrih ljudi koji su u mogućnosti da svojim prilozima, poznanstvima u svetu i pokretanjem humanitarnih akcija pomognu da se u ovoj zgradi opet začuju glasovi beba i oseti radost rađanja, a da se lekari i ostalo osoblje konačno vrate svom poslu“, zaključila je autorka.

Bolnica ima veoma interesantan istorijat. Još za vreme Prvog svetskog rata, dr Elsi Inglis, koja je predvodila grupu od 600 lekara i medicinskih sestara raspoređenih u četiri bolnice u Srbiji, pokrenula je akciju koja je dosegla visinu jednog od najvećih privatnih poduhvata te vrste: osnovala je Društvo škotskih žena, podseća autorka teksta.

Dobrovoljnim prilozima, društvo je obezbedilo mogućnost sprovođenja raznih misija. Jedna od tih misija dobila je za polje rada Srbiju. Elsi Inglis i njene saradnice, zahvalni srpski narod je nazvao „dobrim vilama Srbije“.

U slavu Elsi Inglis u Velikoj Britaniji je osnovan Memorijalni fond. Sredstva iz ovog fonda su, između ostalog, upotrebljena i za izgradnju Bolnice za majke i decu dr Elsi Inglis (Elsie Englis Memorial Hospital for Women and Children).

Izgradnja paviljona za ginekologiju i akušerstvo je počela 8. oktobra 1922. godine. Ministarstvo Narodnog zdravlja odobrilo je sredstva i uz pomoć beogradskog industrijalca Đorđa Vajferta i dobrovoljnih priloga počinje izgradnja.

Ubrzo zbog nedostatka sredstava izgradnja staje, da bi sredstvima koja stižu iz Memorijalnog fonda dr Elzs Inglis bio omogućen nastavak izgradnje i završetak radova.

Zbog svih zasluga za srpski narod, prestolonaslednik Aleksandar je odlikovao dr Elsi Inglis Ordenom Belog Orla – najvišim odlikovanjem u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji, a danas isti dodeljuje starešina kraljevskog doma Karađorđevića.

Paviljon za ginekologiju i opstertriciju je svečano otovoren 10. oktobra 1929. godine. Osvećenje zgrade je obavio Njegova svetost patrijarh Dimitrije sa vladikom niškim Dositejom.

Tako je bolnica započelo svoj život. Do 1999. godine bolnica js menjala status i ime, bila na licitaciji i pred zatvaranjem, ali je izdržala sve do noći između 19. i 20. maja te iste godine.

Bolnica „Dragiša Mišović” prošla je kroz brojne probleme u svojoj dugoj istoriji. Preko ratova, sankcija i drugih, u najmanju ruku nelagodnosti, sa svojim pacijentima uspela je da opstane.

Međutim, sudska presuda kojom je naloženo da se vlasnici placa od 12 ari, koji je 1960. godine u nacionalizaciji država oduzela i nije platila, isplati milion evra, bio je uvod u moguću zaplenu bolničke imovine, kreveta i medicinskih aparata.

Postupak protiv bolnice pokrenut je 2011. godine. Vlasnica zemljišta Simonida Tanasijević koja ju je dobila u nasledstvo od strica, dobila je pravosnažno slučaj na sudu i 2016. godine došlo je rešenje o izvršenju.

Doneta je pravosnažna presuda da bolnica mora naslednicima da isplati oko milion evra i zbog toga je račun KBC „Dragiša Mišović“ bio u blokadi duži vremenski period.

Pomenuta parcela nije u vlasništvu KBC „Dragiša Mišović“, koji ju je 1963. godine kupio od opštine Savski Venac, platio u tri rate i kasnije prodao Domu časnih sestara, a one ga početkom devedesetih prodale privatnoj građevinskoj kompaniji „Koling“, koja je zbog duga od 24 miliona evra otišla u stečaj.

Kada su izvršitelji pokucali na vrata ove institucije, kako bi popisali i obeležili stvari u julu 2017. godine, a građani odlučili da ne žele da dopuste da se tako nešto dogodi, došlo je do preokreta.

Viši sud u Beogradu ukinuo je 12. jula rešenje suda o plenidbi imovine KBC Dragiša Mišović i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, naveli su tada u saopštenju iz ovog suda.

Bolnica je do 2017. godine Simonidi Tanasijević isplatila oko tri miliona dinara.