Izgled Trga bio odlučujući, a ne potrebe građana

Prvenstveno zamišljen kao pešačka zona, Trg je, međutim, najmanje prilagođen upravo pešacima, pa veliki broj Beograđana smatra da je nova površina nepraktična, a za pojedine stanovnike koji se sporije ili teže kreću i opasna. Sa tom ocenom saglasni su i sagovornici Danasa, koji kažu da su idejni tvorci i projektanti na umu imali samo izgled gradskog trga, dok na potrebe građana nisu ni najmanje obratili pažnju.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić smatra da je projektantima na trgu očito bio važan samo vizuelni momenat, dok je funkcionalnost zanemarena.

– Pešačka zona se prvenstveno pravi za pešake, i može da se napravi prostor koji je pogodan za kretanje i osoba sa specifičnim potrebama, a da istovremeno bude prihvatljivo dizajnirano. Ta staza je na prvom mestu ukrasna, a ako je nekome bio cilj da ona bude ukrasna onda je to trebalo tako i da se kaže, a ne da tvrdi da je funkcionalna, odnosno zona usporenog saobraćaja. Kamena kocka je mogla da se postavi i tako da površina bude fino obrađena, i da ljudi nemaju problema sa koračanjem, ali to nije izvedeno. Naprosto, ovde bio važan samo vizuelni efekat. Ako nema funkciju za koju smo nešto gradili, pa nemojte molim vas da bude samo lepo – kaže za Danas Vujanić i konstatuje da trenutno u Gradu rade ljudi „koji svoje načine izražavanja arhitektonske lepote koriste da se mi mučimo“.

On dodaje da gradska vlast treba najpre da nam pojasni razloge zbog kojih je Trg tako napravljen, šta je zamišljeno, i da li je projektni zadatak uključivao i to da „trg može da se koristi“.

– Najpre gradsku vlast treba pitati ko su ljudi koji su ovakav projekat odobrili. Ukoliko je postojala komisija koja je takvom nefunkcionalnom rešenju dala „zeleno svetlo“, projektanta možemo najmanje da krivimo. Svako može da predloži šta hoće, ali mora da postoji stručna, odgovorna komisija koja će rešenja da oceni i odabere najbolje – zaključuje Vujanić.

Najnoviji urbanistički podvig beogradske vlasti slično ocenjuje i urbanista Đorđe Bobić, nekadašnji gradski arhitekta, koji ideju da se saobraćaj uspori tako što će se postaviti kocka, vidi kao „nepromišljen potez“ gradskih planera, koji „nisu vodili računa o građanima“.

– Slična je i priča sa zabranom autobusa u Vasinoj ulici, oni koji planiraju rad saobraćaja u gradskoj upravi imaju neke svoje ideje, a da su pritom na građane malo zaboravili, posebno na one koji nisu dovoljno spretni, sposobni ili spremni da savladaju prepreke koje im se postavljaju – navodi Bobić.

On naglašava da će na Trgu republike vrlo brzo nastati veliki problem, ukoliko se ne reši pitanje biciklističkih staza.

– Pešaci i biciklisti ne mogu biti na istom mestu, svako mora da ima svoju traku, a sve većom upotrebom trotineta na struju saobraćaj se dodatno komplikuje i mora se što pre regulisati propisima. Prvo je neophodno napraviti biciklističke staze, kao što na nekim mestima već postoje, kako bi, primera radi, i mama sa bebom u kolicima ili neki stariji čovek koji sporije hoda, mogli bezbedno da se kreću – kaže Bobić.

„Kaldrma se koriguje, ukoliko je neugodna“

Usporavanje ili „smirivanje saobraćaja“ je mera koja se često primenjuje u savremenoj praksi u područjima sa većim prisustvom pešaka, a radi povećanja njihove bezbednosti. Saobraćajno-tehničke mere kojima se usporava motorni saobraćaj su raznolike, a među njima su i mere koje čine nelagodan osećaj za vozača i putnike u vozilu koje se kreće brže od dozvoljene brzine, kao što su kaldrma, vibro trake, kalote, „ležeći policajci“, kaže za Danas Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

– Ipak, ukoliko se utvrdi da značajna nelagoda postoji i kada se vozilo kreće dozvoljenom brzinom, ili postoji nelagoda za pešake i osobe u kolicima na delu kolovoza koji je regulisan kao pešački prelaz, tada bi trebalo izvršiti korekciju preduzete mere – ističe Okanović.