„Izgleda da je na dnevnom redu kuvanje žabe“: Sagovornici Danasa o slučaju Ćuruvija

Odbrana četvorice prvostepeno osuđenih počinilaca, nalogodavaca i organizatora tog zločina, tvrdi da je slučaj daleko od rešenog, da su njihovi klijenti tek žrtveni jarci, a da su glasine o oslobađajućoj presudi „pritisak na sud“.

S druge strane, pitanje je kakvu odluku će izvećati sudije apelacije i pored jakih dokaza, svedočenja o pritiscima na svedoke i pretnjama i opstrukcijama koje su pratile slučaj od samog početka istrage.

– Nemoguće je da se zna kakva je odluka suda dok ona sama ne izađe iz suda i ne bude zvanično objavljena. Ovakvo permanentno najavljivanje sa pozivanjem na različite nezvanične izvore, a da pri tom isti nikad ne budu otkriveni, predstavlja očigledan pritisak na javnost i pravosuđe sa neskrivenom namerom da se utiče na sam sud, koji je dužan da donese odluku nezavisno i nepristrasno, a što se ovim pritiskom želi onemogućiti. Smatram da zainteresovana javnost u ovakvim slučajevima ne sme podilaziti i objavljivati poluinformacije, razne neproverene najave i izjave od strane nekakvih bezimenih izvora, jer to sigurno ne doprinosi pravnoj sigurnosti i zaštiti slobode govora, kaže za Danas jedan od advokata odbrane, Stevan Protić, branilac Miroslava Kuraka, optuženog za izvršenje zločina a koji je u bekstvu.

On navodi da je u izreci prvostepene presude kao neposredni izvršilac označeno N. N. lice a ne okrivljeni Kurak, „čime je samom izrekom presude Kurak faktički oslobođen“.

– A opet je iz meni nepozanitih razloga isti neosnovano osuđen za delo koje i po samoj izreci presude nije izvršio. Istovremeno, prvostepenom presudom su i kao nalogodavci označena N. N. lica. Kod ovakvog stanja stvari, jasno je da prvostepenom presudom nije rešen predmet „Ćuruvija“ već su traženi i nađeni žrtveni jarci, a sve kako bi se bilo ko osudio pa i po cenu istine i zakonitosti, a sve pod parolom „zaštite slobode govora“ uz neviđen pritisak navodnih zaštitnika slobode govora, jer bi na taj način oni opravdali uložena sredstva u njih i razne dobijene donacije po tom osnovu, tvrdi Protić i dodaje da je postupajući tužilac za organizovani kriminal upravo zbog toga uložilo žalbu na prvostepenu presudu.

Ivana Stevanović iz Fondacije Ćuruvija kaže da je ovoliko čekanje na presudu zbunjujuće, s obzirom da je pretres pred Apelacionim sudom završen još u martu, a da iza toga stoje dve prvostepene, gotovo istovetne osuđujuće presude.

– Naravno da u situaciji kada nemate jasne i pouzdane situacije iz suda, počinju da se pojavljuju glasine, stigle su i do nas iz različitih izvora o tome da će presuda biti oslobađajuća. Ako je to zaista tačno, onda to ne mogu da tumačim drugačije nego da je na dnevnom redu kuvanje žabe, i da nas sve kroz sve te informacije pripremaju na takvu presudu. Krajnje je vreme da sud izađe javno sa onim što je zaključio jer ovako unosi uznemirenost i među prijatelje i porodicu Slavka Ćuruvije, u celu medijsku zajednicu ali i građane, napominje Stevanović.

Ona ističe da smatra da je tokom suđenja nedvosmisleno dokazana krivica četvorice prvostepeno osuđenih.

– Takođe, smatram da je na delu od samog ubistva pa do danas ozbiljna opstrukcija rada i tužilaštava i pravosuđe, to sada vidimo i kroz svedočenje Dragana Kecmana, policajca koji je najviše doprineo da se optužnica podigne. Ovo je jedan vrlo ozbiljan slučaj, ne zaboravimo da je ubistvo Slavka Ćuruvije organizovala i naručila država, a sistem očigledno ne uspeva da se izbori sa tim mračnim snagama iz podzemlja 90-ih koje i dalje imaju preveliku moć da mogu da utiču i na ishod sudskog postupka i pre toga na ishod istrage, kaže sagovornica Danasa, i dodaje, osvrćući se na činjenicu da su u presudi imenovana N. N. lica umesto dokazanih počinilaca, da tako napisana ona ide „na čast Specijalnom sudu“ koji ju je tako sročio.

Novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić smatra da je svako ko je pratio suđenje mogao da vidi da je bilo mnogo pritisaka i opstrukcija, godinama unazad od kada je postupak otvoren.

– O tome je javno govorio i inspektor Kecman, zatim su na samom suđenju policajci koji su vodili istragu govorili da je postojala opstrukcija iz tajne službe. Branko Crni, koji je bio zamenik Radomira Markovića, optuženog kao naredbodavca, a koji je jedno vreme bio član Glavnog odbora SNS-a, je na suđenju pokušao da da alibi optuženima, među kojima je i njegov kum Radonjić, a napadao je one pripadnike DB-a koji su nešto otkrivali. Uostalom i Zoran Stijović, pripadnik DB koji je vodio te istrage i saslušavao, a koji je radio u DB nakon petooktobarskih promena, svedočio je ne samo da je bilo pritisaka već i da je bio životno ugrožen, da je imao informacije da se planira atentat na njega, ističe Cvijič

Dalje, navodi on, Dragan Filipović Fića, koji nije bio svedok, ali se pojavio u Beogradu i kontaktirao te bivše pripadnike DB-a, da bi posle tih kontakata neki od njih počeli da „pate od iznenadne amnezije“, da se ne sećaju i da menjaju svoje iskaze.

– Jedan je čak otvoreno rekao na svedočenju da se plaši i da ne sme da govori. Nažalost, nikada te pretnje nisu ispitane, ko je to i zašto radio, ali ozbiljne su tvrdnje kada ljudi na takvim položajima iz samih institucija koje vode istrage kažu da su ugroženi, kaže Cvijić za Danas i dodaje da su i ključni svedoci, Milorad Ulemek Legija i braća Simović, takođe na suđenju rekli da su ugroženi.

On podseća da je ključni dokaz, analiza kretanja preko baznih stanica koja dvojicu optuženih stavlja na lice mesta, a koji je odbrana htela da izuzme iz dokaza, zapravo oborio odbranu i svedočenje dvojice optuženih, Radonjića i Romića.

– Oni su naveli da su bili na jednom mestu, a preko baznih stanica je dokazano da nisu bili tamo gde su u svojim iskazima naveli. U nekim pravima je to čak i dovoljan dokaz, kada padne odbrana, da bude doneta osuđujuća presuda. Ali nije tako u našem pravnom sistemu, objašnjava Cvijić.

On dodaje da ne bi spekulisao o presudi, dok ona ne izađe iz suda kao konačna.

– Ipak, ako ona bude oslobađajuća, to praktično znači da je za ubistvo novinara uspostavljena nekažnjivost, i svojevrstan alibi optuženima, jer se njima neće moći suditi za isto delo, ako se ne pronađu novi dokazi, što je skoro nemoguće, posle četvrt veka, zaključuje Cvejić.

Prvostepenom presudom Radomir Marković i Milan Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora a Ratko Romić i Miroslav Kurak na po 20 godina zatvora zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije u decembru 2022. godine.

Dobričanin: Jedino moguće oslobađanje

– Moja uloga advokata branioca u ovom postupku i moje iskustvo me obavezuju da ne komentarišem sudske odluke. koje još nisu objavljene već samo na osnovu onoga sto se priča u javnosti. Lično, poznajući svaku činjenicu i svaki zarez u tom predmetu, svoje mišljenje i svoj stav sam iznela na suđenju mnogo puta – a to je da bi ovde jedina moguća zakonita presuda bila oslobađajuća, kazala je kratko za Danas advokatica Zora Dobričanin, branilac Milana Radonjića i Ratka Romića.

Protić: Veran Matić vrši pritisak na sud

„Pre svega moram da ukažem na krajnje nedolično, nezakonito i neprihvatljivo postupanje Verana Matića, koji svojim tvrdnjama i izjavama u medijima nastavlja da vrši konstantan pritisak na Apelacioni sud i čitavu javnost u zemlji. Imajući u vidu prirodu ovog predmeta i njegov značaj, smatram da stvaranje ovakve atmosfere i pritiska u javnosti ne doprinosi rešavanju ubistva Slavka Ćuruvije, kao što to, između ostalog, nije učinila ni prvostepena presuda“, napisao je advokat odbrane Stevan Protić u izjavi. Veran Matić je nedavno naveo u medijima da je iz pouzdanih izvora u vrhu države, zapravo od jednog državnog sekretara, dobio informaciju da je presuda koju je Apelacioni sud doneo još pre više od sedam meseci, oslobađajuća.