„Izgubila sam bebu i tužila GAK Narodni front“: Ispovest Šapčanke Milice

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pa nastavite samo da idete u tu “najbolju“ ginekolosko akusersku kucu u Srbiji…Marrketing je cudo , da ljudi znaju sta se tamo radi i kolio ne znaju nikad ne bi otisli tamo. A vas ginekolog vas je tamo poslao verovatno jer ima dil sa ginekologom iz Fronta

2. Meni je dr preporucila i plodovu vodu da vadim i prenatalni nista nisam htela, nije joj bilo pravo, radila sam dva puta ultrazvuk 3D i 4D sve ok, al nije u BG

3. Ja pre neki dan isla tamo da radim papa.. Moja doktorka me poslala. Ono nije zdravstvena ustanova nego stala, pardon i stale su cistije Usla uzela svoje papire i izasla bolje da odem privatno tamo samo infekciju neku mozete da pokupite. Prljavo, strokavo da se prekrstis da su oni neka cuvena bolnica

4. Porodila sam se u GAK-u u februaru 2024. godine. Dr koja je vodila trudnoću više je bila odsutna sa mojih kontrola nego što je bila prisutna. Inače, iskusna i dobar specijalista. Primljena sam u bolnicu zbog trudnoće hipertenzije i boravila nekoliko dana. U zadnjem mesecu borila sam se sa ešerihijom koju zadnji brisevi nisu pokazali kao prisutnu. Preventino sam dobijala antibiotike. Vodenjak je napukao u pola 4 ujutru petak na subotu, bolovi počeli kroz nekoliko sati. U pitanju je vikend, jedna dežurna dr. Odlazim povremeno kod nje na preglede jer bolovi postaju nesnosni, ona mi govori da sam otvorena tek 2 prsta i da je nemoguće da su toliki bolovi. Ja izdržim do 23.00 uveče i molim da me vode u salu i daju mi epidural za koji su mi rekli da može. Sestra mi govori da oni nisu tu da ispunjavaju nama želje, a dr kaže vodi ovu u salu, džabe zauzima nekom porođajni sto. Previja se od bolova na stolu koji ne prestaju, konstantno boli bez pauze. Zapomažem i žalim se na to, niko me ne ferma 2 posto. Konačno dobijam epidural da mogu da odmorim. Cele noći otvaram se 1 cm na sat. Dobijam drhtavicu takvu da odskače od stola. Kažu da je od epidurala. Popušta smesta i bolovi kreću, pitam hoću li dobiti još, oni mi daju nešto, na kraju saznajemo da je to buskopan za ubrzavanje i pojačavanje kontrakcija zbog slabog otvaranja. Epidural više ne daju. Bolovi u kičmi strašni. Bebin puls dostiže 200, ja dobijam groznicu i visoku temperaturu. Tražim i zovem sestre uplašena za bebu, niko da se pojavi. Sestra mi kaže nije to ništa. Ujutru konačno dolazi babica zabrinuta zbog moje temperature i bebinog pulsa. Radi mi prvi put ultrazvuk otkad je počeo porođaj i ustanovi da prednjači bebino lice, nije se okrenula kako treba i ne spušta se. Govore mi da legnem na bok i guram. Bolovi stravični bez psuze. Govore mi da tako mora. Guram iz petinih žila uplašena za bebu, posle desetak minuta osećam da izlazi glava. Nema nikog pored mene. Jedan dr je pored svoje pacijentkinje na susednom stolu. Ja vičem: doktore, izlazi glavica, a on meni: ja ko da to može tako brzo. Neće ni da mi prođe. Ja vrisnem: sestro, glava. Dolaze i kad ugledaše glavu: viknuše brže na leđa. Tada se, bukvalno tri minuta pred kraj porođaja, pojavi moja doktorka da spreči na mene da guram ( iako sam već sama izgurala glavicu). Iz trećeg napona izlazi moja beba. Sve deluje okej, do popodne kad mi govore da je u inkubatoru zbog povišenog pulsa i nemogućnosti da diše sama. Zaražena ešerihijom i dobija terapiju. Treći dan je iznose meni jer se oporavila. Onda kreće tortura od jedne sestre za dojenje. Beba ne hvata pravilno, ja dobijam ragade, teraju me da je stavljam na dojke uporno, ona na vuče, gladna, ne daju joj dohranu preko dana. Molim za pomoć, sestra mi govori: šta radite tom detetu, hranite ga, ove majke što se „trude“ da doje, ignoriše me i vređa kako meni ne vredi govoriti. Ja očajna posle svega što je bilo…jedva čekam da odemo kući. Zbog tog tretmana moja beba ne sisa, nije naučila da vuče. Nikakve empatije osoblje nema, osetila sam na svojoj koži. Čast izuzecima u toj ustanovi koji su retki.