Izgubljena decenija u globalnom ratu protiv droge

Izveštaj ukazuje na „nedovoljne rezultate država i Agencije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal u okviru takozvanog “rata protiv droga” koji ostavlja katastrofalan uticaj na zdravlje, ljudska prava, bezbednost i razvoj, dok u isto vreme nimalo ne smanjuje proizvodnju i promet zabranjenih psihoaktivnih supstanci“.

Koristeći široki spektar podatka Ujedinjenih nacija, država, akademskog i civilnog društva, izveštaj ukazuje da je zacrtani desetogodišnji cilj Ujedinjenih nacija da se „ilegalno tržište droga uništi ili značajno smanji“ potpuno promašen.

Helen Klark, nekadašnja premijerka Novog Zelanda i član Globalne komisije za politiku prema drogama (Global Commission on Drug Policy), navodi u izveštaju: “Ono što smo saznali iz izveštaja je veoma značajno. Od devedesetih godina prošlog veka, kada su države počele prikupljati podatke o drogama, proizvodnja, potrošnja i nezakonita trgovina drogama dostigli su redordne cifre. Štaviše, trenutne politike prema drogama predstavljaju ozbiljnu prepreku drugim socijalnim i ekonomskim ciljevima…, a “rat prema drogama” je čak doprineo je da su milioni ljudi ubijeni, nestali ili raseljeni.”

U izveštaju se navodi da je ilegalna proizvodnja opijumskog maka u svetu porasla za 130% dok je proizvodnja koke uvećana za 34% u periodu od 2009. do 2018. godine. Svetsko tržište narkotika doživljava pravi procvat sa godišnjim obrtom od između 426 i 652 milijardi dolara. Više od polovine zarade koji se dobije poslovima sa drogom se pranjem novca prebaci u legalne tokove, a da službe za sprovođenje zakona otkriju i zaplene manje od jednog procenta tog novca.

Broj osoba koje su barem jednom godišnje koristile drogu u 2016. godini uvećan je za 31% u odnosu na 2011. godinu, dok je broj smrtnih slučajeva uzrokovanih korišćenjem droga porastao za čak 145%! Zabeleženo je preko 71.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih predoziranjem drogama u Sjedinjenim američkim državama samo tokom 2107. godine. Najmanje 3.940 ljudi je osuđeno na smrt i pogubljeno za zločine vezane za drogu u proteklih deset godina, sa 33 zemlje koji i dalje izriču smrtnu kaznu kršeći time međunarodne standard. Oko 27.000 ljudi je ubijeno na Filipinima bez ikakve odluke suda.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, 1 od 5 zatvorenika uhapšenih zbog prestupa u vezi sa drogom osuđeni su zbog posedovanja ili korišćenja, a ne zbog kriminalnih radnji. „Istraživanje naše organizacije članice Diogenis pokazuje da je u zemljama jugoistočne Evrope ta brojka je između 2 i 3 od 5 zatvorenika. Neke od država su usvojile zakone kojima su posedovanje i korišćenje narkotika prekršaj, a ne krivično delo i ta mera je uveliko poboljšala situaciju“, ističe izvršni direktor Mreže za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi Milutin Milošević. „Procenti inficiranih HIV-om, hepatitisom C i tuberkulozom kod osoba koje koriste drogu mnogo je veći nego kod generalne populacije, što je posledica nedovoljnih preventivnih zdravstvenih servisa. U Srbiji, na primer, oni malte ne i ne postoje. Sa druge strane, ove osobe često izbegavaju da pristupe čak i tim ograničenim uslugama zbog toga što je korišćenje droge drastično stigmatizovano“.

Izveštajem se preporučuje da se budućom strategijom borbe protiv droga napusti utopistički pristup „sveta bez droge“, već da se ona usredsredi na poboljšanje zdravstvenih usluga, poštovanje ljudskih prava i promociju razvoja, mira i bezbednosti. Da bi se to desilo, neophodno je realno, temeljno i otvoreno oceniti pristup i rezultate u prethodnih 10 godina.

„Činjenica da države i Ujedinjene nacije ne mogu na odgovarajući način procene razorni uticaj koji pogrešne politike prema drogama imaju nije iznenađenje, ali deluje deprimirajuće“, izjavila je En Fordam, izvršna direktorka IDPC-a. „Predstavnici država sastaće se marta 2019. godine u Ujedinjenim nacijama i najverovatnije samo odobriti isti pristup za narednih deset godina. To će biti potpuno odsustvo odgovornosti i recept za dodatno prolivanje krvi u ime kontrole droga.“