U Novom Sadu su svakodnevne gužve pred zgradama policijskih uprava ostale problem broj jedan. Međutim, sada se redovi više ne formiraju u ranim jutarnjim satima kao pre tri meseca, već građani dolaze da ispred zgrada provedu noć, kako bi došli na red za izdavanje ličnih dokumenata sutradan.
Gradska uprava Novog Sada pomogla je proteklih nekoliko godina policiji. U jednom momentu su im, pored kancelarija, opreme i brojnih drugih stvari, ustupili i osoblje koje je radilo po šalterima (naravno, njihove plate su išle na teret Grada). Međutim baš pred leto, u jeku turističke sezone, gradska uprava je povukla svoje osoblje i „vratila“ ih u Skupštinu grada, a policija tvrdi da sama nema dovoljno kadrova.
Posle toga sledi prepiska između Aleksandra Jovanovića, predsednika Skupštine grada Novog Sada i Ivice Dačića koja nije urodila plodom. Jovanović dobija uopštene odgovore, rezultata nema i on se, šta će, s obzirom da svako jutro vidi stotine sugrađana pred zgradama policije, odlučuje za akciju. Prošle sedmice je okupio novinare, pokazao im debeli album s fotografijama i izjavio:
„Ovaj album ću danas poslati na Dačićevu adresu, a od sutra ćemo mu svako jutro slati novu fotografiju da vidi kako izgledaju gužve u Novom Sadu“.
Proverili smo juče u njegovom kabinetu, fotografije se i dalje šalju. Zvanično, na ime ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Kao nekada, u lepša vremena: „Pozdrav iz Novog Sada“, samo nema Petrovaradinske tvrđave ili Zmaj Jovine na razglednicama, nego sa njih „pozdravljaju“ podbuli građani iz noćnih i ranojutarnjih redova. U Novom Sadu već mesecima unazad to izgleda ovako – uveče oko devet sati ispred dve centralne zgrade gde se podnose zahtevi za dokumenta, više desetina ljudi dolaze veoma dobro opremljeni za noć čekanja: to podrazumeva dušeke za plažu na kojima se spava, termose za kafu, laku literaturu.
Kako ima ograničen broj „pozivnica“ koji se dele ujutro, nije retko da građanin, sledeće prepodne utvrdi da te večeri mora doći još ranije da zauzme red i da mu ne gine još jedna noć pod vedrim nebom.
U Petrovaradinu su se ljudi drugačije organizovali. U policiji obrađuju po 15 sugrađana dnevno. Poslepodne uzmete beli papir, ispišete svoje ime i sednete na klupicu ispred zgrade i čekate. Kada se do večeri pojave druge vaše komšije, upisuju se na spisak i tada „pada“ dogovor ko će kada tokom noći da dežura i da čuva spisak jer se dešavalo da su ujutro „osvanjivali“ sasvim drugi papiri. Tako se desi da od dva do četiri ujutro, na primer, s nekom dobrom knjigom pod miškom, osvanete pred policijom i pratite noćni život, u današnje vreme, dobrano nafilovanog kriminalnim radnjama pojedinaca.
Anegdote sa granice
Ovde se već ispredaju anegdote, neki kažu istinite, da više nije tajna koliko dugo građani Srbije nisu spavali. Ceo svet sada vidi, graničari znaju iz koje zemlje putnik dolazi, a da ni ne pogleda u boju pasoša ili pročita naziv države na koricama. Dovoljno je da vidi fotografiju putnika i da kaže: „A, evo opet nekog iz Srbije“. Nepogrešivo. Svako ko je u poslednjih godinu dana vadio lična dokumenta, toliko je natečen, izgužvanog lica, s nemerljivim podočnjacima da tu greške nema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
