Ratni komandant odbrane Osijeka i saborski zastupnik Branimir Glavaš i još šestorica optuženih za ratne zločine nad srpskim civilima u Osijeku 1991. izjasnili su se juče da se ne osećaju krivim za zločine koje im Državno tužilaštvo stavlja na teret u slučajevima poznatijim kao „garaža“ i „selotejp“.

Ratni komandant odbrane Osijeka i saborski zastupnik Branimir Glavaš i još šestorica optuženih za ratne zločine nad srpskim civilima u Osijeku 1991. izjasnili su se juče da se ne osećaju krivim za zločine koje im Državno tužilaštvo stavlja na teret u slučajevima poznatijim kao „garaža“ i „selotejp“. Za zlostavljanja i ubistva civila uz Glavaša su optuženi i Gordana Getoš-Magdić, Ivica Krnjak, Mirko Sivić, Dino Kontić, Tihomir Valentić i Zdravko Dragić.

Glavaš optužuje HDZ

Branimir Glavaš od početka postupka pokušava da dokaže kako se protiv njega vodi politički montiran proces i to iz njegove bivše stranke, Hrvatske demokratske zajednice. Više puta je zbog toga štrajkovao glađu, te je završio u zatvorskoj bolnici. Nedavno je poslao javnosti video-poruku u kojoj optužuje premijera Iva Sanadera da stoji iza obračuna s njim i rušenja vlasti u Osijeku.

Čitanjem optužnice pred Županijskim sudom u Zagrebu juče je počelo dugo očekivano suđenje nekada prvom čoveku Osijeka. Tužilaštvo u optužnici navodi da su se zlostavljanja i ubistva dogodila u garaži osječkog Sekretarijata za narodnu odbranu, na čijem je čelu u to vreme bio Glavaš, kao i na obali Drave, gde je ubijeno deset osječkih Srba.
U „slučaju garaža“ optuženi se terete za zlostavljanje troje srpskih civila i ubistvo dvojice – Čedomira Vučkovića i Đorđa Petkovića, koji su bili prisiljeni da piju kiselinu iz akumulatora, a posle toga je na njih pucano. Petkoviću se od tada gubi svaki trag. U „slučaju selotejp“ Glavaš je optužen da je pripadnicima tzv. uskočke bojne naredio zlostavljanje i ubijanje deset osječkih Srba na obali Drave.
Početak suđenja obeležio je privremeni prekid postupka zbog zahteva odbrane za izuzeće sudije Željka Horvatovića, jer je kao sudija 1992. godine oslobodio četvoricu pripadnika Zbora narodne garde, koji su bili optuženi za mučenja i ubijanja civila, a oslobađanje je opravdao Zakonom o opštem oprostu. Predsednica zagrebačkog Županijskog suda Mirjana Rigljan odbila je kao neosnovan ovaj zahtev. Prethodno je i Sudsko veće odbilo zahtev odbrane da se suđenje odloži do odluke Ustavnog suda o žalbi odbrane zbog premeštanja postupka iz osječkog na zagrebački sud.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari